Godišnjica Nikole Čupića

ВЕЛИКИ ЉУДИ 63

подне од 4" —5'/, опет је радио; тада је устајао од рада, седео с укућанима, те су му ови штогод читали; ау 7'/, је вечеравао. Вечером је играо са женом „трик-трак“; после игре ишао је у свој кабинет и читао неко време научна дела; затим се враћао у салон и слушао музику, жена му је добро свирала у клавир. У 11 часова је ишао да спава, али је ретко коју ноћ провео на миру, јер је патио од несанице, те је по читаве сате проводио у постељи, размишљајући о каквом било питању. У полемику се није никад упуштао, нити је ишао у велика друштва, а волео је чак и лети да седи поред камина у коме ватра гори. Био је веома скроман. |

Достојевски (1892——1881). За овог чувеног романсијера, који је био на робији у Сибиру, зна се да је био миран и неприступачан другима, готово нем; док је био на робији никад се није насмејао, говорио је само кад мора, гледајући увек преда се. Шетао се сам, није хтео ништа да чита, патио је од падавице; тај је наступ добио кад је био у Сибиру, у тренутку кад је једном свом другу доказивао да има Бога, и тада „као да небо на ме сиђе и прогута ме«.

Први његов роман био је „Бедни Људи“. Почео га је писати док је још био у инжињерској школи кад му је било 93 године. По причању Соње Ковалевске (у њеним „Успоменама из детињства“) Достојевски се покајао кад је свој рукопис послао у штампу, тад му изађоше све махне пред очи, и цело дело изгледаше му без вредности, ишао је тако далеко да га се чак и стидео. Душевно је био тако погружен да је из очајања почео живети разуздано. „Целу ноћ — причао је Достојевски — лутао сам од једног места до другог, без радости и уживања, пун огорчења и туге; а јасна петроградска ноћ била је видна као дан. Такве ноћи не могу никако да подносим, оне ми нерве узбуђују. Тако ми је било и те ноћи. Спавати нисам могао већ сам седео туробан и клонуо крај отворених прозора. Наједанпут одјекну звоно на уласку. Ко ће сад к мени у ово доба7 Отворим врата, а унутра јурнуше Некрасов и Григоровић, м почеше — не говорећи ни речи — да ме грле и притискују на груди као махнити. Не знађах шта је било, и чуђах се,Унапослетку разабрах, да су