Godišnjica Nikole Čupića
–
Е к. = 8 ;
~
5 .
ФРА ПИ аг
,
О раке ка "У Ћ
« Бо >
ЗА ср
г _. ~
и Ај ке“ њу: бо. Ји» ~" =) “> у
м “
МЕ А „ к ту ~, х 4 у ои Ае
,
ПР Пе ов лав ДИ а „а Са су
ВЕЛИКИ ЉУДИ 71
__ бове у Св. Лоренцу. Папа га је морао бранити од го-
њења Медичија. Анџело преварен у својим надама, попобеђен и немоћан, приморан да служи ствари коју презире, љут због неслоге своје партије, душа га је болела, и са здрављем је оронуо тако да је папа био принуђен да му једним бревеом с казном одлучења, забрани сваки рад на скултури и сликарству, изузимајући: рад у Св. Лоренцу. У то време један ученик Антонио Мини пише: „Микел Анџело изгледа много уморан и омршавео..... Ради сувише, рђаво једе и мало спава, а притом неколико месеца болује од главобоље и несвестице.“ Колико је био огорчен на тога бастарда А. Медичија (који је био син једне Мулаткиње и папе Климента УП види се из ових Анџелових речи: „Палату Медичи треба срушити и са земљом сравнити, па тада то назвати: Мазгино Место.“ „Страшни Суд“ радио је Анџело 8 година (од 1583 до 1541). Радио је сам, удубљен у мисли, стварајући и комбинујући. Тако замишљен пао је једном са скеле, и тешко се повредио, једва је жив остао. Кад је радио „Страшни Суд“ папа, разгледајући слику са својим церемонимајстором Бјађом, упита овога шта мисли о о слици, овај одговори да није пристојно на тако светом
месту сликати толико много голих лица, а најнепри-
стојније је њихову голотињу показивати; тако што није ва капелу папину, већ за какво купатило или крчму. Анџело је све то слушао, па кад је остао сам, он наслика Бјађа међу грешницима. Убрзо се то сазна у Риму, и Бјађо се потужи папи.
„Где те метнуо Анџело2“ упита папа.
„У пакао“ одговори он.
„Да те је метнуо у чистилиште — рећи ће папа — ја бих се потрудио да нешто учиним за те, али како те је метнуо у пакао, тамо ти не могу помоћи, јер из пакла пша езђ гедетр о (нема спасења). Папа
" Павле ТУ хтео је да уништи тај рад Анџелов, једва, су га спречили у томе. „Поправи ти људе, а слике је лако поправити“ говорио је Анџело.
Кад му је било 60 година, био је толико чио, да је радио брже но какав младић. Почео је да пише и песме. Један савременик његов вели: да никад није чуо од њега безобразну и непристојну реч. Кад га је