Godišnjica Nikole Čupića

НЕ Ми и“ у = -њР = “= %е | +. „" вео" ПРЕ" Р 77 Р- РР. РО. 5 ма "А У “ "и Грах РЕ А см – =5 "3 “ “= О а 3 З ЗЛУ 2: ~ > <

3 ~ -

ГОДИШЊИЦА

~, >

копита коњских. Шопенова је машта била тако жива _ да је он ноћу кад је свирао Полонезу, замишљао да се врата отварају, а поносити пољски коњаници, и жене племићске иду по соби играјући Полонезу. | Моцарт (371 1756—5/ХИ 1791) — одговарајући неком барону — који му је послао неколико боца вина, и питао га како он прави онако дивне композиције, вели измећу осталог ово: „Сад долавим на најтежу тачку у Вашем писму, коју бих волео да изоставим, јер ме перо за тако што не слуша. Али ја ћу о покушати, па ма се Ви томе смејали. Како, и на који начин пишем и израђујем велике и тешке ствари (0 томе не могу ништа више казати, до то: да и сам не знам како, то Вам је све. „Кад сам прибрани расположен, као кад путујем у колима, или после доброг ручка, при шетњи, и ноћу кад не могу да спавам, тада ми мисли долазе најбоље. Откуда и како, не знам, нити му ја у томе што разбирам. Што ми се допадне, то упамтим, и све те мибли скупим преда се, као кад би неко други говорио. Кад их упамтим, мисли долазе одмах једна за другом, то. ми загреје душу — и ако се само не узнемирим постаје све веће и све јаспије, и ја све више проширујем; предмет у памети постаје готов, тако, да једним погледом прегледам све у мислима, као какву лепу слику, или лепог човека, и тај преглед не вршим једно ва другим, као што би требало, већ све скупа заједно. То је уживање! Све изналажење и радња бива код мене као у каквом лепом јаком сну; али саслушати то све скупа, то је најбоље. „Што на тај начин постане, то ја после не заборављам лако, и то ми је најбољи дар што ми је Господ. Бог слровао. Ако после тога седнем да пишем, то узимам из џепа мога мозга, што сам раније — као што рекох — у њ метнуо. И то после бива на хартији врло брзо, јер је већ све готово, и ретко ће кад бити друкчије, но што је напред смишљено. И тада, могу ме при писању узнемиривати, може се ма шта око мене дешавати ја ћу ипак писати. » Али како моји радови добијају облик или манире Моцартове, а не манире кога другог, то бива тако исто као што је мој нос испао управо толико велики и то-