Godišnjica Nikole Čupića

"УРА ЕНИ ан И х се + Би“ ~ ~

ОДЕТУПАЊЕ АУСТРИЈОНО-БРПОКБ ВОЈОНЕ ПОД ЕНБРАЛОМ ТОДОРОВИЋЕМ 1849,

(Одломак из још нештампаних мемоара мајора Јована Стефановића Виловског и неколико његових и Книћанинових писама, која се односе на ратне догађаје из тога доба.)

ОБЈАСНИО И ЗА ШТАМПУ УДЕСИО ТОДОР СТЕФАНОВИЋ вВИиЛОВСКИ

—ф>—

Међу догађаје из српског народног покрета 1848. и 1849. који ни до данас нису потпуно објашњени, спада и одступање аустријско-српске војске, којом је заповедао ђенерал Кузман Тодоровић, и њено стално повлачење од Сегедина и Темишвара ка Дунаву. И наши и страни историци понајвише су се до сада занимали историјом ратних догађаја од почетка српскога, „устанка па све до времена кад је на измаку 1848. и на самом почетку 1849. после знаменитих битака код Панчева (21. Дец. 2. Јануара) и Вршца |7. 19. Јануара) наступио обрт у ратним операцијама у корист Срба а на штету мађарске војске, која је морала напустити Банат и Бачку услед наглог продирања главне царске војске од Ђура и Коморана ка Будиму.

Мало је који од савременика, који су доцније писали своје мемоаре, и од историка, који су описивали историју мађарске буне, обраћао пажње овом перијоду у који пада ово злосрећно и судбоносно повлачење аустријско-српског војеног кора, повлачење које је у истини више личило на бегство него на какво смишљено тактично одступање какво је требало да буде.

Овај перијод, колико важан за ратну историју, толико и значајан за историју политичких догађаја у тадашњој Војводини, остао је у тами, па му се ни до данас не зна ни почетак ни крај, а још се понајмање знају

>

~