Godišnjica Nikole Čupića

ОДСТУПАЊЕ АУСТРИЈСКО-СРПСКЕ ВОЈСКЕ [03 ан ма ЕРУ Про ЕЛ тица ки ли ап љеа В И

прави узроци оном сасвим неоправданом и наглом узмицању аустријско-српсе војске чак и с онога земљишта у јужном Банату, које је дотле сматрано као утврђена основа њезиним операцијама, а које је од почетка самога устанка било у рукама Срба, чијим су бројно слабим и неизвеџбаним али свакојако храбрим четама командовали млади и неискусни поручници и стари и ислужени наредници. Нарочито се не зна шта је узрок, те је у ову на почетку 1849. год. наново организовану и дисциплиновану војску, којом су заповедали царски ђенерали и виши штабни официри, ушло страховање од напредовања непријатеља и који су то били елементи, који су не само у војску негопу народ уносили толику пометњу, да је целим становништвом могао завладати страх од Маџара и да је могло наступити дивље бегство свеколиког српског живља и савршено расуло народних добровољачких чета, које су се дотле одликовале, као што су то показале борбе код Вилова и Мошорина под Стратимировићем и мојим оцем, колико својом дисциплином толико и својим храбрим држањем.

Чувени аустријски историк Александар Хелферт, који је иначе брижљиво сабирао грађу за своју историју маџарске буне,') није, на жалост, доспео да доврши своје дело и да опише и све оне занимљиве догађаје којима је бпла испуњена ратна година 1819. Службене публикације аустријске владе само су овлаш спомињале одступање српске војске под Тодоровићем. У њима нема ни трага о томе шта су прави узроци тако наглом одступању аустријско-српске војске после Виндишгрецова неуспеха, као ни о томе, какве су инструкције даване ђенералу Тодоровићу и његовом шефу штаба, потпуковнику Хердију. Разумљиво је да се о томе не могу наћи потребни податци ни у мађарским делима. Ни Гергеј ни Клапка нису у својим мемоарима улазили у детаље, за које им је недостајало матерпјала. То исто се може казати и за познату Пиковљеву књигу, коју

је Др. Стеван Павловић са својим примедбама и допу-

5 НеНеге Ајех. Егећегг хоп Сезећећбе Оезбегтејећа уот апзтапсте (Џез Млепег ОКбођег- Ата бап(ез 1848. Ргао, 1869.