Godišnjica Nikole Čupića

ји 2 =>

ГОДИШЊИЦА

|

могао видети, — ја служим као официр и отправљам своју дужност тачно и савесно, па немам ни од кога да зазирем. Ја се, то знајте, не бојим, осим Бога, никога, па ни потпуковника Хердија !

Изговоривши ове речи гласно и одлучно, изиђем из собе гњеван и пун презрења према свом слабоми страшљивом старешини, који страховаше од свога подчињеног, који му беше шеф штаба.“ )

Книћањинов долазак није остао без успеха. Његова одлучност утицала је на Тодоровића у толикој мери, да је он почео мислити друкчије, него што је мислио дотле.

Већ сутрадан по моме и Книћаниновом доласку би заказан ратни савет, коме је при.уствовао и војвода. Херди је ћутао и пристајао на све. Решење ратног савета гласило је овако: Војска неће више даље одступати, него ће се у Вел. Бечкереку утврдити. Циљ је овоме заузимању утврђене позиције, да се не допусти противнику да даље продире. Мајору Стефановићу се заповеда да на западној страни вароши, на топомет далеко од ове, подигне један низ затворених редута у полукругу, од којих ће сваки моћи примити један батаљон посаде. Ђенерал Книћанин прима. се задатка да брани тителски брег и она два кланца код Вилова и Мошорина. У исто доба би једногласно решено да пређемо у офанзиву и да ударимо на непријатеља између Бечкерека и Бечеја где га нађемо.

Одмах после ових закључака у ратноме савету, врати се Книћанин у Тител, а ми остали прионусмо, да што пре и што боље извршимо што смо наумили.

Битка код Меленаца.

Према закључку ратнога савета крене се наша војска у подне 16. 28. Априла 1849. из Вел. Бечкерека у правцу Меленаца с намером да се сукоби с противником. Она је била овако распоређена

ђ) Пре тога, кад се још говорило о избору новога војводе сматрало се, да је Тодоровић најозбиљнији кандидат за овај положај, и ако је било пуно света, који је био за Книћанина. Тодоровић се — као што мој отац на једном месту примећује -— поуздано надао да ће избор пасти на њега па је зато шепртљански лавирао између љубави народне и милости царске. Његово бескрајно попуштање Хердију могло би се и на овај начил тумачити.