Godišnjica Nikole Čupića
И и Че
%
ОДСТУПАЊЕ АУСТРИЈСКО-СРПСКЕ ВОЈСКЕ 119
народ одбрани и да га заштити све дотле, док се не би спасао. Ова је војска требала да одступа поступно, да се непрестано бори с непријатељем, да непријатељу препречи пут, да га збуни колико је год могуће и да тако заклони народне бегунце, који бејаху крв од крви њихове. У место свега тога, ја сам морао пред собом гледати војску, која се само брине о себи, која само „ретерира“ и која само спасава себе, не водећи бригу о народу, баш као да је војска страна, а не српска.
Но још сам већма био запрепашћен и забринут, кад ми Херди заповеди да правим редуте око Перлеза. То је дакле значило, да се главна војска мисли повлачити ка југу, жртвујући Панчево, које је у овом рату показало толико пожртвовања, храбрости и истрајности за народну ствар, то је значило сада већ напуштати цео јужни банат и мислити само о томе, како ће Тодоровићева војска наћи заклона у Срему.
У Перлезу не могох наћи раденика, па и не почех посао, који ми бејаше заповеђен.
Нађем се у Тителу с Книћанином, саопштим му, да Тодоровић и Херди мисле жртвовати Панчево и цео јужни Банат и наговорим га, да заједно одемо у Велики Бечкерек, неби ли у овај несрећни начин војевања унели нову методу и више живости.
Приспевши у Вел. Вечкерек, јавим се ђенералу Тодоровићу. Он ме топло и усрдно дочека.
— Хвала Богу — овим ме речима ђенерал предусрете, — што сте дошли. Од кад вас нема поред мене, све једнако ретерирамо. Народ је срдит. Све се на мене дигло. Ви сте познати у народу и он вам верује. Кад вас види уз мене, држим, да ће се умирити.
Врата од собе бејаху отворена. Тамо у другој соби се указа као зао дух Херди. Тодоровић, све дотле пријатан и одлучан, збуни се, видећи овога и хтеде ме одвући иза некаквог заклона, који стајаше пред Фуруном. Беше се поплашио, да ме не види Херди, како се с њиме интимно разговарам.
— Идите.за часак за онај заклон — рече ђенерал благим, молећивим гласом. | — Господине ђенерале! — одговорих му, успра-
вивши се и ставши на сред собе, тако да ме је Херди