Godišnjica Nikole Čupića

ОДСТУПАЊЕ АУСТРИЈСКО-СРПСКЕ ВОЈСКЕ 143

МП. Писмо.

Од народног мајора Стефановића - Црепајца.

Господину Стевану Енићанину ђенералу и каваљеру у Жабљу. Званично. Хитно.

Драги Господине Чико !

Перцел опет потучен. Да бејаше јошт два сата по дану, не изнесе Џерцел ни један топ, ни једну главу из наше миле домовине.

У два сата кренусмо се. ПуФер напред, ја с њиме.

Ми дођемо до Кишове одаје и ту видимо непријатеља. Ми узесмо таки позицију. Пуфер на десном крилу, уз њега под његовом командом један батаљон Ваших храбрих „диштрикћана“ под командом Бесарабића.

Лазић је остао да чува Бечкерек.

Царски уланери стајаху иза диштриктског батаљона.

Непријатељ прво на Одају удари, јер је то кључ наше позиције био.

Наше лево крило бијаше наслоњено на друм у Меленце.

Непријатељ, побојавши од Тисе и'од Вас који би могли преко Тисе прећи, повуче се изнајпре јошт лево, као да нас закрили.

Услед незгодног случаја напусте Варадинци Одају, која је готов редут био.

Непријатељ почне наше гонити.

Лево наше крило без сваке опасности такођер попусти и пође натраг. Цела линија дакле ретерира.

Драги мој Чико!

Тад сам Бога у помоћ позвао и потрчим од левог крила к десном.

Ал диштриктски батаљон у реду и у маси стоји каменом стубу српства нашег сподобно.

Ту им изговорим слово, ту их опоменем да Ви, Чико, њин отац сад у мислима на њих гледате, зато да се јуначки држе.

Штурм — јуриш — хура цео батаљон, Бесарабић и ја шњима и за 2—8 минута узедоше наши славни јунаци, цвет наше војске, бајонетом у руци, редуте и целу Одају.

На то опет и Варадинци пођу напред.

Непријатељ у највећем нереду почне бегати, услед чега дозовем царске уланере да за њима јуре. У том наступи по-