Godišnjica Nikole Čupića

144 - ГОДИШЊИЦА

мрчина на жалост. Но наши славни Диштрикћани одоше за непријатељем.

У том истом часу приспе панчевачка 3 батаљона од Елемира у десно крило чепријатељу. И тако се наши ослободише.

Добро су се држали Херди, Пуљфер, Бесарабић, Шаван, капетан Миленковић и сви варадински официри.')

Особито се држао топџијски командант Вноровски, који је без сваке војске с топовима остао на првој линији и пуцао.

Најбољи међ најбољима био је Ваш диштриктски батаљон. А, Чико, међу онима, који су св за свој род борили, био је и ваш синовац.

Чико! Без сваке хвале само Вама са чистом савести и задовољан собом кажем, да се јучер тамо аванзирало, где сам ја приспео.

Но: то је: моја: бедвнија о аи и тан зет а не васлугу зимала, јер јез а ТА ин а ин тен Кири пи НИ

· · . . . . . · . · • . · . . . . . . . · · . .

Даклем 6; Богом кано а с ари а РЕКЕ ЊЕ изтнњ РАЈ ал не ИН ћог вас“ поживео да О а Ра Оееае пала-а онакви и вени 5 вади

Ваш верни синовац

Ј. Стефановић мајор с. р. В. Бечкерек, 18. априла 1849.

(Тачкама означена места на крају овога писма исцепана су, сигурно онда кад је прималац писмо отворио, јер се ова места налазе баш испод печата).

У шШ. Писмо.

Од ђенерала Книћанина. Господину |

Јовану Стефановићу Црепајцу народноме мајору

у Томашевцу.

Драги мој Синовче !

Као што сам Вам писао, да се веома радујем. да су моји храбри синови Диштрикћани мејдан одржали и тиме мени као њиовом оцу — а и народу српском — чест и славу придобили.

ђ) Кад сам једном мога оца питао зашто је у овом писму, упућеном Книћанину, поменуо и Хердија међу онима који су се храбро држали, а овамо је исти био спреман први да бега, он ми рече, да за љубав опште слоге није хтео да представи ђенералу Хердија као кукавицу, знајући да га Книћанин мрзи и да би био кадар шисати му и пребацити му његово невојничко понашање. Доцније су се — заврши мој отац — и Книћанин и сви остали команданти и сами уверили да је потпуковник Херди био страшљивад.

МОВ,