Godišnjica Nikole Čupića

146 ГОДИШЊИЦА

[Х. Писмо

Од народног мајора Јоце Стефановића Црепајца.

Господину

ђенералу и каваљеру Стевану П. Книћанину

(није означено тде)

Драги господине Чико !

Са радошћу вам јављам, да и Ви и ја и цео наш народ потпуну сатисфакцију добисмо. Хвала милостивом Богу! Мајерхофер се добро у свему показао, а и Свети Патријарх. Тодоровић јавиће се болестан. Херди одлази Бану. А наш вредни и способни г. Пуфер добија команду и ја к њему долазим као генералштабс официр. Г. ПуФер ће све чинити што је и како могуће. Та доста је када ваше високопочитаније имаде. Но једно јошт остаје. Ви сте од народа љубљени. Издајте народу једну прокламацију у којој му јављате да је сада доброг и способног команданта добио, који свако поверење заслужује. Ја ћу сутра у име Божије ПуФеру.

Са овим радостним гласом о промени великој остајем са високопочитанијем

(Без датума) Ваш верни синовад, Јоца Стефановић Црепајац с. р.

ХВ. И Мајерхофер и Св. Патријарх примораше ме с'отим опет царски официр остати, да се не би „демонстрација“ у народу правила. Чико! Ја љубим народ, ал нисам претеран, ја радим за народ, ал га нећу никада бунити

Јоца

Испод овог текста има прибелешка, писана руком мајора Стефановића Виловског, 1874. год. Она гласи:

„Примечање 20. августа 1574. у СалмансдорФу код Беча. Ово писмо писано је у Земуну 23. априла (5. маја) 1849. и то, пошто је од Пуфера дошло писмо, у ком мени мој поступак одобрава, пи којим су ме Мајерхофер и патријарх Рајачић приволели да тргнем оставку и да одем Пуферу као шеф ђенералштаба. Али, на жалост, оно писмо Фали, што сам га претходно писао иу коме јављам Книћанину, шта се збило како смо срамно бегали из Бечкерека у Томашевац, како сам ја лично увређен у ратном савету и тиме приморан да поднесем оставку. Овога по мене велеважног писма у актима Книћаниновим нема. Иначе тачан опис догађаја од меленачке битке па до уздинске садржи мој допис у „Застави; од октобра 1872.

Јоца Стефановић Виловски мајор