Godišnjica Nikole Čupića

(о

ОДСТУПАЊЕ АУСТРИЈСКО-СРПСКЕ ВОЈСКЕ 145

Изјавите им моје особито благоволеније и искрени поздрав.

Ми смо јуче, мислећи да ће те и Ви, по писму вашег победоносног ђенерала, напред ступати и непријатеља наново налпасти. пошли из Жабља преко Чуруга, Фелдварца на Српски Бечеј п заиста, Синовче. ми смо псто место не само заузели били, него смо до 20 кола са солдатима напуњени, заробили на дамтшиф маџарски пуцали и једек од шлепа пресекли и задобили. Ту је било за нас доста ћара — 9000 лебова, 10 акова мађаратера и једно буре црна вина. То нам је добро дошло. јербо леба нисмо имали. После тога пођемо у правцу Турског Бечеја рекогносцирати и нађемо двс скеле које привучемо к нама. — Ми смо се овом ћару веома радовали, јербо смо намерни чим топове Тодоровића чујемо, у Банат прећи и непријатеља с леђа нападати. Но јест! У место радостан глас од топова ваших да чујем, добијем на велику жалост моју да сте ви — без и једне пушке — Бечкерек оставили и у Томашевац ретерирали. Можете мислити како ми је било. Ја сам онда наравно морао се повући на Јарак где и сада пребивам. Чуо сам да се један Перцелов војник породио и сина добио. Ето од каквог јунака ви ретерирате.') — Да нисмо Тодоровића добили, ми бисмо могли војни пароброд Перцелов задобити, јербо му је пут одсечен био. — Он је имао 6 великих топова. Ми смо на њега неколико топова избацили и он је такође то исто учинио. Грдна штета, Све јето због зас. — Данас смо хтели на Бечке · рек ићи, јербо смо чули да јошт Перцел Бечкерек заузео вије, но војска ми је веома уморна, јербо смо ово дана дан и ноћ марширали — но опет сам једну јаку патролу у Елемир и Арадац послао да се поуздано известим је ли тамо непријатељ илп не. Иста патрола има наставленије да мађарске пљачкаше, који наше Србе пљачкају, — растерају.

20. априла 1849.

у Жабљу Будите здрави, то вам жели ваш блатонаклони стриц

тенерал (6. П. Книћанин с. р.

На коверту овога писма има ова прибелешка:

„Ово писмо које је ноћу дошло са осталим на г. Генерала управљеним писмима, отворио сам случајно у тој мисли да је и таково на г. Генерала управљено, а да га прочитао нисам, о томе вас на моју чест уверавам. Збогом.

22. априла 1849 у Уздину. ц. кр. мајор Јанош с. р.

(Мајор Јанош био је ађутант генерала Тодоровића, о коме се у овој прибелешци говориј.

') Тада се у велико говорило да је у Перцеловој војсци била и једна амазонка, којој се десио малер, те се у логору породила,

ГОДИШЊИЦА ХХ1Х. 10