Godišnjica Nikole Čupića

СИТНИЈИО ПРИЛОЗИ ИСПИТИВАЊУ СРП. НАР. ПЕСАМА 151

Том је приликом Руварац показао како је песма збиља красно сачувала име и презиме Ђуре Големовића, војводе деспотова, коме је нашао потврде у савременој белешци.

Ако се овоме дода Чед. Мијатовића, Ст. Новаковића и И. Руварца истраживање о Облачићу Раду, па за тим оно, што Руварац помену о Грчићу Манојлу 'Годишњица ХХ), као и оно што се зна о Дамјану Шајиновићу, сину Шајина из доба деспота Стефана Лазаревића — онда је то све што се до данас учинило за историјску потврду опих имена које песма помпње.

Међу тим је Руварац у поменутој Годишњици, и ако опет са свим узгред, обратио пажњу на другу једну околност. У песми се вели да су са Ђурђем за трпезом дванаест војвода, који се набрајају редом. А када се сва имена преброје, излази војвода свега једанаест. Али — вели Руварац — „један к'о ниједан“, па после те напомене пређе на помен Буре Големовића.

Чини ми се, да се тој малој загонеци ппак може наћи одгонетљај.

Ђурађ — вели се у поменутој песми — разапе шатор: | Под шатором седе пити вино. Посађује до десна колена Елчи-башу Дојчевића Вука, Па до Вука Бошка Рајчевића, Па Стојана Степојева сина, Па до њега Јовицу Ресавца, Кучајинска бојна копљеника Од Ресаве лепе воде ладне; Џа до њега Големовић-Ђуру. Па до Ђуре Орловића Павла, Па до Павла Радо-бег Мијајла, До Мијајла Грчића Манојла, До Манојла Шајновић-Дамњана, До Дамњана Облачића Рада, А до Рада Каицу Радоњу;

Каицом је совру зачелио Спроћ' честитог лица краљевога.

Празнину, коју је овде учинио певач или преписач или, најзад, штампар, није тешко уочити. Она је одмах у почетку и налази се онде где певач вели: