Godišnjica Nikole Čupića

170 ГОДИШЊИЦА

-

баш тада био у јеку преуређења Илирије и зато је, у интересу земље и послова, ваљало причекати, а чим је реорганивзаторски рад био већ довољно упућен куда и како треба — дошао је курир који је донео поруку: цар бираним речима позива најомиљенијега свога маршала у Париз на даље договоре...

Дана 926. Фебруара (14. по нашем) 1811. године оставио је, полазећи у Париз, маршал Мармонт Љубљану — да ни ње ни Иларије никада више не ВИДИ. Према томе судбину Илирске Краљевине и изгледе за њену круну, која би имала да сјаје и у питомој Шумадији, имао је овај знаменити човек у рукама свега, годину и нешто више дана. То бејаше један необичан сан о јужнословенској — дакле и о српској — круни.

Ж ж ж

Шта је даље било с Мармонтом 2

То је већ познато, а и не долази у задаћу ових врста.

Наполеон је заслужнога маршала примио онако ако велики владалац зна примити прослављеног војводу. Захвалио му је и замолио га да се спреми за нову и велику задаћу, да прими врховну команду над Француском војском у Шпанији, додавши да га, у случају победе, тамо очекује — готов престо.

Вредни је војник разумео тај посредни прекор свога господара, примио је нову тешку дужност, и већ је при крају априла био на шпанској граници. У Шпанији је пуних петнаест месеци тукао Велингтона, али у страшном боју код Саламанке, 22. јула 1812, његова застава клону, Французи изгубише битку а Мармонт на челу своје војске би тешко рањен.

Ипак — даље излагање живота његова прекидамо...

Мармонт је, после многих доживљаја, преминуо у Млецима 1852. године. Ту, надомак онога словенскосрпскога неба, које је толико волео и под којим је снивао понети владалачку круну, пошао је Богу на истину овај велики дух, о коме се данас може, истину говорећи, рећи да је био претенденат на један престо који су само његове очи виделе !

—______ве == 85 -==••————