Godišnjica Nikole Čupića

184 ГОДИШЊИЦА колибе на „горама код Доброте на аустријској области“. — Да му се здравље опорављало, види се и из дописа из Трста (С. Н. бр. 86.), у коме се јавља, да су у Трст приспела два Владичина синовца, од којих један иде у Млетке, други у Београд, џа се уз то додаје, да је њему добро и свакога дана бива све боље.

И ако се убрво толи«о опоравио, да је, по лекарском мишљењу, требало да иде на пут, Владика је, због државних послова, остао још неко време на Цетињу. Крајем септембра (27-ог) походили су га Ђорђе Стратимировић, Јулије Радишић (Бранков Јулије из Ђачког растанна), немачки књижевник Кол и археолог Малцан из Мекленбурга. Борављење њихово било је врло кратко, али с пуно почасти. Владика је, као што је поменуто, Стратимировића и раније много ценио, а овај пут подарио му је и јатаган Смаил-аге, сарајевског кадије, који је погинуо у боју с Црногорцима. Своје и својих сапутника утиске из Црне Горе штампао је Радишић у 123. бр. Срб. Новина ове године. Из њих се види, да је Кол путовао с намером да проучи ове крајеве, нарочито Далмацију, и да му није било право што је Његош био онолико пажљив према Стратимировићу.

На крају јесени Владика је ппак морао, због слаба здравља, напустити Црну Гору и поћи у топлије крајеве. Кренуо се, највероватније, почетком новембра. Которски дописник јавља Срб. Новинама, да 5-ог новембра полази Његош лађом за Млетке, у којима ће провести зиму. Али је у овај мах путни план промењен. Место у Млетке, Владпка је отпутовао у Беч. Односи између патријарха, бачког владике Платона и осталих владика били су веома затегнути, те је сам црногорски владар морао настати, да се дође до измирења И збиља је он у неколико и успео. Срб. Новинама јављено је из Беча (бр. 139.) да је високи посредник „оставивши овај леп спомен за собом и испунивши најтоплију жељу своју, и као што чујемо и сам задатак свога свраћања у Беч,) отпутовао рано у исту недељу (3. дец) у Италију, а имено у Напољ,- бољега

|) Карактеристично је да су се односи између владика, после кратког времена, ипак погоршали (В. 3. бр. Војвођанке, од 15. јан. 1551. год.).