Godišnjica Nikole Čupića

ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ ЖИВОТА ПЕТРА П ЊЕГОША 183

Перовић и Новица Церовић. У први мах се мислило, да ће Владика у Млетке, а одатле у Падову, Фиренцу, Напољ, па можда и у Рим, а ако му буде боље, ићи ће доцније и у Германију (С. Н. бр. 69..

Владика се и у овај мах задржао у Трсту врло мало. Том приликом дао је рукопис Шћепана Малог А. Стојковићу, да га штампа, а сам је 1. јуна отпутовао, преко Млетака, у Падову. Доцисник С. (вероватно исти Стојковић) јавља после неколико дана (бр. 72 С. Н., како се из Падове чује, да Владика не болује од какве хроничне болести, већ од „запуштене назебе«“, што се — вели — види и по знацима: „кашљу, кијавици и ревматизму на десној страни врата.“

Али та „запуштена назеба“ није била безопасна. Владика није остао у Падови ни двадесет дана. 1!9-ог јуна већ се из Трста кренуо аустријским војним бродом, око 95. био у Задру, па наставио пут за Котор и Црну Гору. Дописник Шумадинке (бр. 27.) пише, да је „тако ослабео, да ће једва жив остати“, а Срб. Новинама (бр. 74. јављено је: „Да ће оздравити врло је слаба надежда. Кажу, да је већ и наследника наименовао, и то у особи синовца свога, Данила Његоша,“

У допису Шумадинци (бр. 35.) понова је пропраћен повратак Владичин. Вратио се — вели се — по лекарском савету, »али је тако слаб, да се све више губи нада на оздрављење.“ О намењеном наследнику тврди се, да за њ »одзива код народа нема“. У даљим се редовима износи стање црногорског ратног материала и помињу Владичине набавке зрна и картеча из Енглеске, као и задоцњење поручених топова.

Извештаји о Владичину здрављу, као што се види, били су готово очајни, али се он ипак у овај мах предигао. У 83. бр. С. Нов. штампан је краћи допис из Котора, у коме се помиње, да се Његошево здравље у неколико поправило, „барем га је грозница оставила,“ Што се тиче лечења, карактеристична је напомена, да Владика не слуша лекарских савета, него се предао лечењу „некога самоука, кога је тога ради на Цетиње довео.“') На крају се додаје, да је забранио подизати

') Свет. Вуловић, у Годишњици УТТ, помиње овај детаљ, али га, погрешно, ставља у 1851. годину. Међутим, 1851. године у јудију био је Владика у Бечу и тек се крајем августа вратио на Цетиње.