Godišnjica Nikole Čupića

934 у ГОДИШЊИЦА

„Ли, симпатична старца, вршњака и пријатеља Ибсена и Бјернсона. Романи његови, поред романа Томе Крига, Киланда и Гарборга, заузимају прво место у скандинавској литератури. Ту су изнесене свеже слике свакидашњег живота Норвежана из Нордланда, а у понекима се описује с реализмом једнога Ханса Гудеа живот норвешких помораца („Крмар и његова Жена“, „Напред“, „Рутланд“ и др.. Ли има специјалне способности да хвата мотиве за поступке оних људи, који се у животу радо скривају и заклањају; уме, затим, врло вешто да скује и расплете занимљиве интриге, не упуштајући се при том у какву дубљу психолошку анализу јунака својих. То се нарочито види у многим његовим романима из породичног и друштвенога живота : у„Доживотно осуђен“, „Породица Гиље«, „Бездан“, „Сунчев залазак“, и др. Ту се расправљају питања, која су истовремено третирали Ибсен и Бјернсон у драмама својим. — Видео сам, на послетку, и два Ханса: Анруда, писца невино веселе и пуне смеха комедије „Рода“, и Кинке-а, који у дражесним сликама износи судар новога времена, односно лепих и ружних страна његових, са старим обичајима и погледима у забаченим планинским насељима. То је песник јаке маште, и способан да описује велике жудње и страсти; веома је цењен и много се очекује од њега. — Међу сликарима и скулпторима запазио сам Веренскјолда, Таулова, Халфдана Стрема, Вигеланда, и још неке, о којима је већ раније било говора.

Захваљујући г. Лунду, чешће спомињаном председнику норвешке интерпарламентарне групе, и тадањем српском почасном конзулу у Кристијанији, Јакобсену, бејах срећан да се упознам и с неколицином, који припадају непосредно школи, и с којима сам већи део тога вечера провео у једном заклону од жбуња и цвећа, испред Асбјернсонове статуе. Ноћ беше топла; испод нас, у светлом сумраку, као да је замађијана, шираше се Кристијанија; а одонуд, издаље, преливало се море... За нашим се столом претресало о свему, а највише о културним приликама њиховим и нашим. Наши домаћини, из урођене скромности, махом су подцењивали оно што је њихово; а ми, мој весели земљак и ја, нешто из родољубља а нешто и због стида, улеп-