Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ 935

шавасмо опет своје. Што ме је нарочито изненадило, јесте Филозофско образовање гимназиских професора и других интелигентних људи, које се испољавало колико у доследности њихових погледа на разна питања књижевности и живота, толико и у чисто начелним особинама њиховог резоновања и мишљења. Због тога, ваљада, има код тих северњака више карактерности, но код нас, с нашом недоученом интелигенцијом; а зато се, зар, и у њиховим разговорима, научним и политичким распрама, књижевним критикама и скупштинским беседама налази више објективности, сталожености и више упорства, него што свега тога има, код нас, где су лични или котериски интереси у свему и свачему најмеродавнији... Од новијих филозофа, у Порвешкој су особито уважавани Стјуарт Миљ, Спенсер, Ренан, Тен и Ниче; сваки сд тих великих мислилаца, и писаца има међу тамошњим професорима и књижевницима својих верних приврженика, те зато и није тешко распознати утицај њихов на нову књижевност норвешку, као и на појаве из обичног, ширег културнога живота. Специјално пак, на пољу приповедачке литературе имају Зола, Тургењев, Достојевски и Толстој доста следбеника, нарочито у колу најмлађе књижевне генерације, после 1880 године. — За мене лично било је најзанимљивије оно, што сам тога вечера слушао о школама и уређењу јавне наставе у Норвешкој.

МТ

Као важну одлику америчке демократије, истиче Токвиљ тежњу: да се у културним пословима и предузећима уступи што шире поље приватној иницијативи појединаца и разних удружења, а држава да се на том пољу поступно ограничи, како би јој остале што већма одрешене руке за вршење правога јој задатка: да буде само чуварка законитости и реда, и да у интересу јединства и складности, контролише послове домаће. Код нас, у Србији, наравно, демократија значи, данас бар, нешто сасвим друго; или управо, не значи ништа ; јер код нас политички називи, у опште, не одговарају оном, што се под њима код културних народа подразумева. Кад се, дакле, ставимо на ово гле-