Godišnjica Nikole Čupića

И Ф ~

|

59 > ј

из СКАНДИНАВИЈЕ

дови, гимнастика, певање, домаћа економија (за девојке). Сваки од четири разреда има недељно 36 часова. Латински и грчки су законом избачени из средњих школа. У гимназији, или три последња разреда средње школе, уче се: религија, норвешки, немачки, енглески, Француски, историја, географија, природне науке, математика, цртање. Гимназија се дели на два одељења: једно за језике и историју, друго за математику и природне науке. У гимназији ученици имају у сва три равреда по 30 часова недељно. У неким средњим школама, у другом разреду средње школе или првом разреду гимназије, установљен је једногодишњи курс за спрему из каквог заната, пили за трговину.

Године 1899 имало је у Норвешкој пуних државних средњих школа 14, општинских 9, и приватне 4; а непуних (нижих гимназија) општинских 42 п приватних 28. Већином, у тим школама учи мушкиње и женскиње заједно; а општинске и приватне махом потпомаже држава. У свих тих 84 средњих школа ишло је 1897 год. 15.796 ученика а радило је 613 наставника и 400 учитељака. И средње школе у Норвешкој стоје под јаким надзором. Општинске школе махом су под месном школском управом која постоји зарад основних школа, а државне гимназије стоје под непосредним надзором патроната школских (сопшв де раггопаге), који су састављени из директора гимназије и четири члана, од којих тројицу бира власт општинска а једнога министар. Патронат управља фондовима школским, предлаже наставнике на упражњена места и води старање о свачему што се тиче школе и њеног посла. Врховни је надзор у рукама министра просвете. У томе га помаже савет за средњошколску наставу састављен, из 7 чланова, који се бирају међу људима стручним и компетентаим за питања гимназиске наставе. За наставнике могу бити постављени људи с нарочитом унивезитетском спремом п сведочанством о положеним испштима. Управника (гекфогег) средње школе и наставнике (оуегЈаегег и адјипкбег) поставља краљ. Управници имају плату 4600 + 400 кр. после 5 год., + 400 на крају 10-те године, поред тога и стан. Плата професора је 3200 кр., с три позишице по 400 кр.; а суплента [(адјункта) 2200 с повишицом на крају 3-ће год. од #00, на крају 6-те

ГОДИШЊИЦА ХХ1Х 16