Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ

[45] | сл

било је онде још неколико старих сеоских зграда: једна сеоска кућа брвнара из ХШ века, један амбар (стабур) из Телемаркена, итд. Али од оног времена кад сам то видео, до данас кад ово пишем, та скромна збирка проширила се и обогатила, како зградама старинским или новим у старом стилу, тако у опште сваковрсним етнографским материјалом, и носи данас с пуно права име Норвешког Народног Музеја (Могзке Којкептизешп). Амбиција је Норвежана да створе збирку каква је на Скансену код Стокхолма, која већ има светског гласа. Благо народима који се у таквим стварима утркују!

Пред подне вратисмо се у Кристијанију. Око 2 часа био је велики ручак, у просторијама слободно-зидарске ложе, који је парламенат норвешки давао у част интерпарламентараца. Било је на 500 званица. Норвежани беху с госпођама. Дивио сам се величини и раскошном сјају трпезарије која је, у рококо стилу, бљештала од злата; богатству посуђа од најлепшог домаћег порцулана и сребра, и које је све, носило шаре и обележја масонске символике. Помислио сам, да ли ће српско слободно -зидарство кад год бити тако могућно и богатог Али ми ту мисао брзо разби уверење: да српескл слободни зидари и нису оно што су ти људи, тамо на Северу, као што ни Срби нису Норвежани. Ручак је био царски, а на галгрији свираше капела пијесе из Вагнера, Ед. Грига, Н. Гадеа, Јов. Свендсена, Ола Олсена, Селмера и других.

Ред говора и здравица отворио је Бјернстјерне Бјернсон беседом о том: како треба тражити истину у свачему, у науци, уметности, политици и вери; ићи за њом, и јуначки и с пожртвовањем бранити је, ма се долазило у судар с предрасудама и погледима врло древним, јаким и штићеним, и с осећајима блиским и милим. Што је год противно истини, није лепо, није морално ни добро, а није ни корисно. Бјернсон је говорио Француски, с младићским одушевљењем; глас му је тих, сладак, пи вибрирао је особито на местима где се песник, ваљада, сећао својих мука и тешкоћа у борби с лажју, и тражећи истину. Очи би му онда засијале необичним сјајем, отуд, испод густих веђа, и подигао би