Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ 947

и гранита. После дваестину минута бесмо изван града и дохватисмо се стрмени.

Холмсколен је на висини од 320 метара, и од Кристијаније до тамо нема више од 6 километара, алп је нама требало више од једног сахата. Пут је ишао кроз шуму, савијао лево и десно, пресецао јаруге и некакве горске речице које су хучиле п скакале пенушећи се преко камења. Изглед на Кристијанију и Фјорд ширио се и постајао занимљивији у колико смо се више пели.

Холмсколен је зараван обрастао јеловом шумом. Грађани Кристијаније и лети и зими радо одлазе тамо. Ту је подигнут, од дрвета, један сјајан хотел (Хотел Туриста) с великим и лепим терасама и галеријама. Унутрашње његове просторије украсили су први савремени уметници, Герхард Мунте, Ото Синдинг, Елиф Петерсен, Скрамстад и други, сликама из природе, живота и митологије народне. Ту су и чувени санаторијум д-р Холмса, с великим пансионом у ком и лети и зими има доста људи, купатило, ресторација, итд. Цео простор око хотела беше тада искићен интернационалним заставама. Покојном Гвоздићу чинило је радост да броји колико наших беше. Пошто смо се мало одморили и прихватили, кренемо пешке нас неколико, људи и дама, у шетњу кроз шуму. Густа, скоро мрачна хладовина јелове горе, коју је само у подаљим одстојањима какав мали осунчани пропланак покушавао да разведри, и глуха тишина, какву је Беклин волео и сликао, на овој висини давали су природи некакве тајанствености. Сретали смо се с младим људима и женскињем који се враћаху с виших брда; а виђали смо и по неке како се подаље од пута, на ледини, у живописним групама одмарају, или забављају. Доста од тог света станује пооближњим планинским хотелима и санаторијима, и већином су то Енглези. Мп смо се попели на један виши брег, Фрогнесетер (420 м.)! где смо на брзу руку прегледали етнографске збирке консула Хелтија |- 1886) које су сад, с гором унаоколо, својина града Кристијаније. Има и ту интересантних старих сељачких брвнара које су донесене с разних страна Норвешке. У једној старинској кући, унутра на зидовима, измалане су, примитивно, пригоде