Godišnjica Nikole Čupića

Ма,

88 54 Годишњица

Мушко варошко одело изгледа да је имало два типа. Пе једноме су људи носили на глави фес или „капу на подобије једне диње“, која се и звала дињара или дињарлија. То ће по свој орилици бити и капа чишакиња, какву је носио Лазар Мутапл) Шал око главе био је врхунац елеганције и означавао је извесан степен слободе, јер су Турци нерадо гледали ношење чалме.2) До тела су носили до земље дугачку, златем везену кошуљу, са широким рукавима, а преко ње до, чланака дугачку, од шарене материје начињену, аншерију, коју су препасивали свиленим појасом. Преко свега тога је широк, до испод колена дугачак, са широким, али не и врло дугачким, рукавима гуњ) или кратко ћурче. Гуњ су неки у Београду називали и копоран.“) Зими су носили димлије или шалваре.5) На ногама су носили беле чарапе и црвене јеменије.б)

. Други тип мушког варошког одела имао је заједничко сг првим: капу, кошуљу, чарапе, јеменије и гуњ. Оно што је било различито то је јелек, који се носио преко кошуље. Био је од мрког сомота, без рукава, ишаран широким златним

1) Ј. Вујић, 1, 39; Сретен Л. П, 122; М. Ђ. Милићевић, Кнеж. Србија 355; Поменик 394. ~

2) М. Гавриловић ПЦ, 707. — Све до обнародовања хатишерифа 1830 године „носио је чалму око главе обавијену“ чак и Димитрије Давидовић, а „тада пошље кући размотану чалму, зар за знак да је са добивеним правима српско време настало; нити више чалме понесе“ (Дћла Димитрија Давидовића |, Беогргд 1846, стр. ХУН).

5) „У Србији је гуњ од црна сукна, или (куповни) ол крпе, која се доноси из Пазарџика (Пирх каже да су гуњеви били „од плаве, зеленс, често црвеве, боје, нарочито код кнезова,“ стр. 36) и понајвише је с рукавим. м дугачак до ниже колена; а има, особито по варошима, и краткијех гуњева до појаса; а има их ичбез рукава и дугачкијех (као на пример у Нахији Рудничкој) и краткијех (особито у Босни доље поред Дрине ка женама к девојкама)... У Србији гуњ се облачи сврх свијех осталијех хаљина и зато се по њему не опасује“ (Вук С. Караџић, Срп. Рјечник под гуњ).

%) Вук С. Караџић, Срп. Рјечник под копоран.

5) Димлије су од плаветна платна или свиле, а кад су од чохе овда су шалваре (Вук С. Караџић. Срп. Рјечник под димлије). — 19 авг. 1816 г пише јеврем Обреновић вз Шапца Димитрију Георгмјевићу у Београл да му купи чохе и арча за једне шалваре, па да их или тамо да начинити, иле да му пошље да се у Шапцу пзраде „будући да сам остао без шалвара, ако бих се придигао [био је у то време болестан] немам шта обући“ (Држ. Арх., К. К., јеврем Обреновић 1816).

6) Ј. Вујић ;, 39.