Godišnjica Nikole Čupića

БЕОГРАД. ЗА ВРЕМЕ БАЛКАНСКОГ И ВЕЛИКОГ ЈЕВРОПСКОГ РАТА (1912—1918) ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ ЊЕГОВУ

од | Ј. МИОДРАГОВИЋА

Да ли је икад онај аустриски министар председник, који је предложио своме седоме владару да се анектују Босна и Херцеговина, могао помислити, да ће то ископати гроб и његовој силној царевини и владару самоме па и његовој династији, која беше најстарија у Јевропи! И да ли је још могао замислити, да ће то бити за непуних десет година!...

Зацело није. Иначе би се згрозио од саме ове замисли и бежао би далеко од ње. |

Па ипак је тако било.

Да није било анексије, не би може бити, било свега овога што је било...

И иначе омрзнутој Аустрији није било доста, што је још 1878 године на Берлинском Конгресу ошела две чисто српске земље и окупирала их за свој рачун, и ако није ратовала с Турском — ни једног јединог војника изгубила; него је хтела и сасвим да их присвоји, како би преко њих пуштала своје грабљиве канџе и даље преко Санџака Солуну и Малој Азији, према ономе познатом немачком: „Огапо пасћ Озгеп“.

Ово је изненадило цео свет; а нарочито је озлоједило Словене, јужне Словене а највише нас Србе. Срби су се осећали не само понижени и озлојеђени него и отровани. Зато су свуда почели да одају знаке тога свога нерасположења. и протеста и усмено и писмено. А Аустрија није то трпела, и сваки израз тога протеста она је називала „велеиздајом“ у