Godišnjica Nikole Čupića

132 Годишњица

(веле око 30 милиона!) — причао један радник из саме рабрике. | Око 2 после подне почеше и монитори с дунавске стране, али срећом то не траја дуго. До 9 се утишало све, па јеимн ноћу било мирно. |

Новина није било ни данас. И у онима, што су изишле, све су вести мршаве. Све с туђих бојишта. А с нашега стереотипно: „Наша храбра војска свуда јуначки одбија непријатеља и одржава ПОР ·. А о Шапцу и Лозници ни помена.

5 авг. Мотори И синоћ се још говорило о „великој победи нашој на Шапцу“, а од јутрос то потврдише и јутарња издања „Страже“ и „Ратног Весника“. Данас не пуцаше пре подне. Тек око 10 чуло се неколико топовских метака, али тамо негде далеко. Тек од 6 до 7 пуцали су на Београд, и то тамо на Министарство Војно и Војну Академију, на Војну Станицу и Официрску Задругу. И вечерас се јако црвени небо на западу. Да ли од старих или нових пожара, то не знамо.

Ноћу је било мирно, само су се каткад чуле пушке на дунавском крају, те су многи спавали обучени и обувени...

6' авг. среда. После кише време свеже и сунце сјајно. Деца пролазила па вичу: „Нов телеграм“. Узех „Стражу“ и „Депешу“. а се, пуно новости. Али ми тражимо своје а њих нема... Око 2 почеше топови с Бежаниског Виса, али се не чује где гранате падају.

Дан леп, сунце греје, а ветрић ћарлија, и јесење лишће шушти, те изгледа да гранате непрестано фијучу... Гранате око 9 доиста и почеше као обично да прелећу и преко нас. То су опет оне велике с Франценстала, иза Земуна — познајемо их и по зујању и по експлозијама. Данас су гађали главну чаршију. Ужасно је порушена и запаљена Апотека Ђоке Марковића на Вел. Пијаци на углу Караџићеве улице; поново је погођена зграда Универзитета и Нар. Музеја и сасвим довршена Класна Лутрија. Код Апотеке су погинула три. жандарма. Пожар је трајао до мрака а бомбардовање до 1 сати ноћу. А тада поче и пушчана. И наши су пуцали. Ујутру сазнадосмо, да су наши пуцали зато, што су они покушавали да пређу код Града. 2

7. авг. чешвршак. Тек око 11 сати чу се неколико топова, а неке и преко нас прелетеше. Мајстор Раде вели, да