Godišnjica Nikole Čupića
У С Мао
И
%ћ
Београд за време балканског и великог јевропског рата 141
краја нема... Наши не могу да се веселе без пића и кафане и код „Руског Цара“ пуно света, свраћају тамо колико на чашу пива толико и на разговор...
Код куће: дође прво Божа, те нам исприча све како је било и да се данас прима и предаје Земун, а сутра ће Карловци. И сутра ће моћи да се иде у Земун слободно...
Од свих новина само у „Политици“ стоји: Земун је наш! И очекивали смо, да је ревносна полиција покупи и сада, али је не покупи !
Око 4 после подне изненади нас опет неколико топовских пуцњева с Дунава. То монитор издише тамо иза врбака! објашњамо ми и пијемо кафу без бриге. А у том тренутку један дечко виче виче: „Нов телеграм!“ И додаје: „Земун је пао, Шваби је жао...“ (А пре су додавали: „Дум-мум, беж'те жене у подрум“, или „Ратни Весник — карте за Ресник“).
На улици се у том моменту говорило, да су два монитора запаљена а трећи је умакао. У ствари је било ово. Три су се монитора била склонила ту иза врбака, спрам дунавског кеја па покушала да се извуку и отплове уз Дунав. А наши их опазили и припуцали на њих са свих положаја, а они на наше и тако пуцали све док нису умакли. Кад су прелазили поред Земуна, они су пуцали и на њега. И ето, откуда ове пуцњаве. И ноћас је опет пуцано из Овче и Борче и са Старчева на Београд и из Београда на њих.
29 авг. пешак. Дан радости и данас се продужује. И ноћу мир. Данас су и новине писале више и данас смо већ добили прву пошту из најновије Србије...
30 авг. субоша. Данас смо слушали грдну топовску пуцњаву тамо преко Земуна. Испочетка смо мислили да још наше трупе прелазе... Доцније изиђе једна верзија, да то нису били топови, него наши пале њихове мине. А пред вече сврати · Божа и рече, да су то наши и њини топови, и да се тамо води очајна борба на Сланкамену, и прича о неком нашем малеру при прелазу на Засавици...
31 авг. недеља. Од 9 па до 12 непрестано су грували топови озго с Дунава, извесно од Пазове и Сланкамена, Али им меци не падају овамо. Око подне мало престаде, па опет продужише. Два-три пукоше и наша с Града, по свој прилици на мониторе, да им не даду доле.