Godišnjica Nikole Čupića

___Београд за време балканског и великог јевропског рата 145

Пошто су се два монитора прокрала и отишла уза Саву а два низ Дунав, да „шенлуче“, као обично, то смо се надали да ће се ноћас или одјутрос вратити и оказати се мало и Бе"ограду. Па ипак само је наш „градлија“ до 10—11 у ређим размацима пуцао. А после је био мир. Сигурно је он и вратио мониторе.

8 сеп. понедељак. МИ ноћас и јутрос мирно. Чусмо, да је принц Борђе на Мачковом Камену тешко ргњен у трбух и да је аустро-угарска војска на Сави и Дунаву добила наредбу да непрестано напада, те да не допусти, да наше трупе с овога фронта иду у помоћ онима на Дрини. Једни говоре, да су наши напустили и бежаниски вис, а други, да су ноћас прешла у Земун још наша 2 пука. Али како о овоме није слободно било говорити, то смо говорили само између себе у ужем кругу.

Од подне поче и топовска и пушчана пуцњава, која уђе и у ноћ, те ми опет потражисмо сутерене. И тек што одосмо, а наша два дебанжовца почеше од Стругаре(7) да грувају, а понеки непријатељев шрапнел да се распрсне и повише нас. Тумачили смо, да се то вратио онај монитор, што је јутрос умакао низ Дунав. Око 10 престаде све и ми одосмо да спавамо. Али тек легосмо, а наш градлија опет поче да се разлеже, и то је трајало до 12 и по. А тада градлија нешто убрза и није престајао до сванућа. Доцније му се придружише још и други па чак и они с Бановог Брда, а настаде и пушчана борба тамо на савској страни и сва је та галама трајала до самога сванућа. У

9. сепш. уторак. Ујутру од 7—8 с. мало престаде, па "онда опет почеше да пуцају њихови и то они најтежега калибра. Око 10 већ почеше да стижу људи озго из вароши и да причају, како падају много горе по Теразијама и да гађају Двор. Једна веле није код Двора експлодирала, па три чо„века нису могла да је подигну! А кад су је усправили, она је мало па људима до појаса!!.. А Душан прича : „Ја, тако стојим на „Зеленом Венцу“, а једна пролете па се све ваздух тресе од ње да хтеде да ме обори; а кад пуче тамо негде чак у Балканској улици, земља се затресе толико, да сам хтео да паднем....“ Око 10 сати је пушчана ватра престала, а топовска је продужила и даље, да око 11 мало престане па око 12 до 1 да се појача највише. Непрестано само зује и пуцају

и горе на Теразијама и на Граду. По ручку сиђемо мало у 10