Godišnjica Nikole Čupića

___Београд за време балканског и великог јевропског рата 159

19 окш. недеља. Јутро мутно и ветровито. Зато не идох никуда, него читах новине. А и у њима нема добрих вести. Мутно с поља, мутно и нама у души. После подне пуцаше топови, али не знадосмо ни чији, ни на шта. Ноћ на миру.

20 окш. понедељак. Данас ваздан није пуцало. Данас је код цркве св. Марка образован одбор за прикупљање прилога за сиротне браниоце Београда. И ја сам био једини из кварта Дорћолског. Зато је и пало на мене да са две даме будем и у ужем одбору за овај расељени крај. Увече кад смо полегали, пукло је неколико наших с Града, али се све убрзо свршило и ми смо спавали на миру.

21 окш. ушорак. Дан леп и до подне мир. Око 3 поче „манитор“ (Христинин) да кашљуца. Доцније почеше и наши с Града, и ово је пуцкарање трајало до 9 у вече. А ноћ прође сасвим на миру.

22 окш. среда. Излазих у Одбор за признанице и легитимације у Осн. Школу на Ист. Врачару. Онда сам се преко Тркалишта, Битољском и Маћедонском ул. вратио кући. Свуда забринутост велика, јер се чује, да је Аустрија дигла на нас пола милиона војске, да је довела војске и с талијанског и румунског фронта, да су наши из Босне враћени и претерани преко Дрине и напустили Лозницу и Шабац и целу Мачву... Топови пуцаше цело пре подне, донекле ми се чинило наши с Града, а после рекоше њини с Бежаније, пуцају на Баново Брдо те траже нашу војску и топове. Па помислимо, ако окрену на Београд, лепо ће нам ићи. Онда јово на ново; испочетка, стара песма!... С таквим мислима сам ишао кући. Код Думине кафане ми се придружи и Божа, и он потврди све оно што се „чује“ и „говори“ горе по вароши, и подели бојазан, да ће се моћи поново сузбити сила од пола милиона.

4 је сата по подне. Пуцњава беше мало престала, а сад поче све јача и све се више чује тешка артиљерија. Одох опет у Одбор и вратих се. Пуцњава мало ослаби. Али увече таман вечерасмо и полегасмо а оно поче поново и траја мало јаче од сата па престаде. И онда смо спавали на миру до у јутру.

23 окш. чешвршак. Јутро лепо с помало ветра. Али опет одох у Одбор. Из Одбора одем кући и одем у кварт, да пријавим нашу функцију. Ваздан прође без пуцњаве. Увече дође Божа па донесе вест, да су Аустријанци на Шапцу страшно потучени, страшније него и први и други пут, али битка није још