Godišnjica Nikole Čupića

158 Годишњица ска пуцњава највише тамо на Сави. А са Западног Врачара и гледао сам борбу на бежаниској коси, како се пешадија наша пење на виса на њу сипљу шрапнели од земунске стране с монитора. Причали су ми, да су од јутрос пуцали и на Аду, на ону лађу са шлеповима и да су је били запалили. Сигурно је дакле, да њихови топови гађају нашу пешадију, а наша пешадија хоће да заузме бежаниске положаје. У подне престаде сва пуцњава и после подне прође на миру. А ноћу у разним размацима чуло се једно десетак топова. А чији су, где, и на шта су пуцали, то нисмо могли сазнати ни сутрадан.

13 окш. понедељак. Данас прође без пуцњаве и пре и после подне. Али је друга једна ствар узбунила цео Беград. Данас полиција протерује из Београда све стране поданике. Протерује их у унутрашњост па где ко хоће. Само да нисуу Београду — због шпионаже. И наша Анка „вешерка“ мора да иде, а „веш“ нам остаје у кориту... |

Ноћу пуцали и топови и пушке, особито ујутру, и зато је Јулка око 5 устајала да се пакује и она.

14 окш. ушорак. До подне мирно, а у 12 поче да шкљоца један монитор, а меци су му падали опет тамо негде на Сави. Око 2 престаде, и до мрака мир. Сиротиња продаје стварии плаче, што мора да иде од своје куће. Због кривих страдају и прави. Тако је увек и било.

15 окт. среда. Леп дан, без пуцњаве. Прогнаници се селе, продају ствари по што за што, да имају с чим да пођу; растанак, љубљење, плач...

Ноћу око поноћи отвори се права канонада, пуцњава и с једне и с друге стране, и трајала је пун сат. После је проредила, тако, да је у зору сасвим престала.

16 окш. чешвршак. Цео и дан и ноћ на миру.

17 окш. пешак. Дан необично леп, чује се по који топ; веле, наш с Бановог Брда на Бежанију, и тамо преко ње. Улицама кретање као да није рат. А у вече почеше да долећу аустриске гранате на Град, а наши почеше да им одговарају, али за мало па престаде све и ноћ прође на миру.

18 окт. субоша. Дан леп, али има пуцњаве. Прво су они пуцали на Чукарицу, веле на неку објавницу, па су после пуцали и наши с Бановог Брда на њих. Главно је, да у варош ниједна није пала. Ноћу није било ничега и спавасмо на миру.