Godišnjica Nikole Čupića

У О НА О ИТ ДР РА А ЕУ У и Мими БН Ранта ји па ок а. . ДР И у “а

: Београд за време балканског и великог јевропског рата 163.

Свет је застајао те слушао. Чинило му се, да се све више примиче Београду... Уз пут налазио сам се с многима и разговарао разуме се о ситуацији нашој на бојишту, а нарочито у Београду. Наравно, да смо готово сви налазили једногласно да је она веома мучна, да не кажемо очајна. Многи говоре (само у поверењу), да Аустријанци од Шапца иду низа Саву Београду, да су већ стигли до Обреновца, да сад наваљују даље низа Саву, и да се већ на Умци и у Остружници у велико чује борба. Према данашњим извештајима с бојишта, наравно усменим, многи се боје и да ноће у Београду а камо ли да остану даље.

Данашњи коминике Врховне Команде каже: „Услед велике бројне надмоћности, којом је непријатељ продро у нашу земљу, наше се трупе постепено повлаче, да би примиле битку под што повољнијим приликама“. (И онда се ређа, која је места све напустила наша војска — таман до Ваљева!...)

Ноћас до 3 сата било је мирно. А после три пуцали су на Град и опет тамо на Саву, али смо ми на дунавској страни мирно спавали.

4 нов. уторак. Данас у извештају Врх. Команде каже се овако: „Сви наређени покрети наших трупа извршени су у току 1 и 2 нов. у највећем реду. Морал наших трупа одличан. Будући развоји наших операција могу се очекивати с пуним поуздањем“.

И све новине место тачнијих извештаја, позивају публику на веру, наду и стрпљење... Послушали смо их и мирно вечерали и по вечери се разговарали и забављали као да није ратно стање. | | 5 нов. среда. Направио сам по два списка: један за новац, а један за прилоге у стварима, па ће по један да остане у Одбору, а други потписан они врате нама. Свуда смо ми давали признанице с нашим потписима, а сад је ово нама општа признаница, да смо ми све прилоге предали. И дођоше кола из Станице и однех све, те предадох и ствари. Ни данас није било борбе, а у вече, кад смо хтели да легнемо, пуче неколико њиних на Град. У новинама све с туђих бојишта, а нама криво што нема ништа с нашега, него прича ко како хоће.

6 нов. четвртак. Излазио сам и данас, али се није чула никаква пуцњава, док сам био горе, али кад дођох до Васине улице пуче један од Земуна и граната паде негде испод Велике

10%