Godišnjica Nikole Čupića

162 Годишњица сам ја изишао, он је већ био повише Мале Пиваре и изгуби се на тој страни и пушке престадоше овамо, али су пуцале тамо.

После подне цело није пуцало на Београд, али се чула страховита пуцњава горе, Обреновцу...

31 окш. пешак. Јутро мутно. Дође један војник из Обреновца и прича, да је јуче више Обреновца на Сави била страшна битка. Аустријанци су опет продрли у Шабац а из Шапца сад надиру низа Саву, па их наши дочекали, жестоко потукли и заробили око 20.000. И данас доносише прилоге за сиромашне браниоце Београда. У новинама ништа с нашег бојишта. Нагађамо, да није добро. Ево је већ 1! сат после подне, и још нема „Правде“ и „Политике“. Извесно је имала цензура посла. А то значи, да су јавиле штогод с бојног поља, а то није добро, па полиција не допушта да се шире „обеспокојавајући гласови“. Око 2 изиђе „Правда“ и у њој чланак:

„На граници Отаџбине: како смо се борили и уморили, али.

како још имамо да се боримо, јер је моћнији непријатељ са свом жестином...“

Већ је 3 а „Политике“ још нема! Још се више правдају нагађања о недаћи нашој... Много се нешто крије; а добро се никад не крије... Тестини синоћ одоше сви, и без њих нам нешто празно, јер смо свако вече били заједно.

Ето тако ми завршисмо и четврти месец овога неравнога рата истина без Аустријанаца у Београду, али с Аустријанцима у Крупњу, Лозници, Шапцу и целој Мачви...

Улазимо у пети, најнесрећнији а за тим и најсрећнији месец.

1 нов. субоша. Ваздан мутно и ваздан мирно, без икакве пуцњаве, па и ноћу. Увече се видело као севање муња на западу, а мени се чинило да то, нису муње него наши топови на Дебрцу...

2. нов. недеља. Данас од раног јутра најјача киша. Пре подне се чуо само понеки топ, а после подне мало чешће, али све њихови на Град. Тако и ноћас.

9 нов. понедељак. Јутро јединствено а за њим прави летњи дан. Изиђох да примим и моју и Јулкину пензију. Па и ако је био већ трећи дан примања опет је било толико света, да сам нашао за добро, да мало прошетам улицом Милоша Великог до Америчког Посланства и свршим тамо неки посао, па дођем доцније. Уз пут сам слушао грдну пуцњаву горе, уза Саву.