Godišnjica Nikole Čupića

Београд за време балканског и великог јевропског рата 165

тако наше трупе су потукле код села Брајковића, на путу Ваљево—Косјерић једну непријатељску колону и нагнале је да се повуче у нереду. А у „Политици“ ово: „Има већ 15 дана како је нашим трупама наређено повлачење из стратегиских разлога на положаје на којима се данас налазе. Повлачење је извршено у највећем реду и по напред утврђеном плану. Том приликом није било никакве веће борбе, али је било неколико озбиљних местимичних сукоба, нпр. код Парашнице, Курјачице, Мишара и Јевремовца, Смедерева, Бајине Баште, Уба и Стублина. При овим сукобима Аустријанци су увек били одбијани с огромним губицима. Ни у једном случају, сем једино код коте 708 на Гучеву, Аустријанци нису успели отети наше позиције, које се на супрот свима фактима представљају у аустриским извештајима као незаузимљиве због многих и од дугих година подигнутих утврђења. Аустријанци су наша утврђења заузимали тек онда, када смо их ми евакуисали...... „Бомбардовање Београда још траје“.

"Данас после подне измеђ 3 и 4 отвори се право бомбардовање, какво поодавно нисмо имали. Наши Французи с Карабурме опазили неко кретање око Земуна, да ли на води или горе на брду, не знамо, тек они су прво заподели кавгу. У том су и они с монитора стали одговарати. али они нису могли добацити до њих, него су њихови меци падали овамо много ближе. Једва да су добацивали до Кланице. Иначе су све падале овамо ближе на саму варош. Неке су падале и у Видинску ул. око Мале Пирваре. А највише их је падало у оно ново предграђе од Видинске и Милетине улице па овамо Дунаву до Кланичне пруге. Ми истрчасмо на улицу да гледамо а преко нас прелећу и наше и њихове, које у близини и експлодирају и свет отуда бежи и трчи као избезумљен и неки се не зауставе чак до Ташмајдана... Ово је потрајало све до 10 увече, па је после било мирно целе ноћи.

9 нов. недеља. Јутро суво, али хладно, спремно за снег. Не чује се никаква пуцњава. У новинама („Пијемонту“) извештај још од 6 нов.: „Непријатељ је нападао на фронту Шопић—Ушће—Љиг. Његов је напад нарочито био снажан на југо-западу од Лазаревца. Непријатељев је напад трајао целог дана. При том непријатељ је развио снагу више од једне дивизије. После упорне борбе непријатељ је бачен назад с огромним губитком...“