Godišnjica Nikole Čupića

Ри

и > 5 М / “ ~ АУС ДА РАРЕГЕ Миу А | МЕ ме би

пре о

166 Годишњица __

После подне чуо се само по неки топовски пуцањ око Београда, и то, чинило нам се, с монитора.

10 нов. понедељак. Јутро лепо. Обучем се и изиђем да свршим неке послове по вароши. Свуда чујем да је на Колубари добро: има много и плена и заробљеника. У повратку ударим“ преко пијаце, да узмем воћа. И док сам ја узимао, прозуја их 3-4 од Земуна тамо Палилули. А док сам дошао до куће, прозуја их и паде у дну Позоришне улице, Скадарске и око Мале Пиваре још десетак. Мало после сазнам, да је 5-6 граната ударило у саму Пивару. Али ова пуцњава траја до 11/ после подне. А вече и ноћ прођоше потпуно на миру.

11 нов. ушорак. Јутро мутно и хладно; промичу крупне пауљице снега, а у бурићима лед с прста дебео. Леди сеи просута вода по дворишту. И данас пуца монитор, али гађа тамо Саву, а у 4 престаде и тамо. А после подне, око 2—3 сата поздравише 4—5 граната и наш крај.

На Колубари непрестано добро. Г. Теста чуо, да смо већ повратили и Ваљево, Уб, Обреновац и Пећску!.... Број заробљеника порастао на 16.000. У току 9 т. м. продужене су борбе на линији Лазаревац—Мионица. Наше трупе северно од Мионице бациле су непријатеља назад. Том приликом заробљено је 3 официра и 136 војника и заплењено 2 митраљеза. На осталим фронтовима није се десило ништа значајније.

13 нов. чешвртак. Јутро мутно и хладно, и снег обелео. И данас смо ишли за прилоге. У новинама овај извештај: „У току 10 нов. водиле су се борбе око Рогачице с омањим деловима непријатељевим. На фронту Лазаревац—Мионица на нашем левом крилу у борбама овога дана, одржали смо своје положаје и делимичним испадом наших трупа непријатељ је натеран на повлачење у нереду. Овом приликом заробили смо доста непријатељских војника. Југо-западно од Лазаревца непријатељ је учинио неколико напада, који су сви одбијени...“

Данас се не чује никаква пуцњава. Данашњи дан да засладимо овим извештајем, што га је добио г. Ђ. Радојловић члан управе Др. Црв. Крста од свога брата Милоша (из Крагујевца): „Прекинух боловање и одох да с херојима, соколима и орловима шумадиским присуствујем спуштању Аустрије у гроб њен на Колубари...“

Сви извештаји казују, да се очајан бој бије на Колубари.

14 нов. пешак. Јутро мрзло. Ратни билетен врло мршав ито чак од 11 ов. м. А од 1 до данас Швабе су могле узети