Godišnjica Nikole Čupića

Црква Свете Марије од Отока у Солину 173

Црква Св. Марије од Отока спомиње се често у докукументима из доба хрватске народне династије. Али је за нас најважнији спомен ове цркве у Назјопа Затопнапа, делу сплетског архиђакона Томе. Тома вели да је ту цркву сазидала „нека краљица Јелена“ („даџедат Нејепа гешпа“). Црква Св. Марије од Отока и црква Св. Стефана биле су „обзиром на краљевске гробнице, што се у њима налажаху, изручене некојим редовницима који су у њима обављали службу божју.“1)

Томин податак о нашој цркви потврђен је натписом на саркофагу који у преводу гласи: „У овом гробу почива Јелена, службеница божја, жена краља Михајла, а мајка краља Стефана... Дне 8 октобра умре у миру, а овде би сахрањена... 976 године... 10 марта...“2) |

При проучавању једне грађевине, а нарочито при проучавању једне средњевековне цркве у Далмацији, морамо бити нарочито опрезни и не смемо превидети ниједну појаву на њој, па ма како безначајна изгледала. Сем тога, од публиковања Г. Булићева чланка прошло је, до данас, пуних 20 година. За то време наука је напредовала и пружила нам нове податке за познавање како појединих споменика, тако и читавих група споменика. С тога је потребно проучити и нашу цркву у светлости нових научних резултата. Уз то се не смеју губити из вида ни остали споменици исте врсте у даној области и времену. Само тако моћи ће се добро проучити сваки споменик или група споменика из извесне области и периода.

Г. Булићу, и ако вредном, заслужном и признатом испитиваоцу старих споменика у Далмацији, нису, у времену његова проучавања наше цркве, били познати научни резултати који су, тако рећи, тековина наших дана. Примењујући ове резултате на наш споменик радујемо се што ћемо, бар у неколико, допринети бољем познавању старих хрватских споменика и цивилизације.

Од далматинских цркава овога типа Г. Булић наводиз)

само негдашњу цркву Св. Еуфимије, затим цркву Св. Николе '

1) Ујезшк, М. 5. зу. У. стр. 21. — Ујезшк, М. 5. зу. ХИ, стр. 54.

2) Г. Булића читање и превод овог натписа у Ујезтк-у М. 5. 5у. У. стр. 220 покушао је Г. Фердо Шишић да исправи и попуни, упор. Ујезтк, КМ. 5. зу. ХШ (1913—1914), стр. 53.

8) Ујезшк, М. 5. зу. У, стр. 204.