Godišnjica Nikole Čupića

и Ро До О ЗА С = а љ 4". Моне за АРЕНА ла 24 1 „а "да “ " „~

; Уа Ра И о ИЕ А ЕУ Му

жЉ к

174 Годишњица у Велом Варошу — обе из 1069 године и обе у Спљету — и, најзад, цркву Св. Варваре у Трогиру. Прве две цркве припадају, одиста, истом типу и варијетету којем припада и црква Св. Марије од Отока; али Св. Варвара у Трогиру припада сасвим другом типу цркава, те се с тога не може упоређивати с црквама типа нашег споменика.

Напротив, истог су типа и варијетета, као и црква Св. Марије од Отока, још и црква Св. Ловре, у Задру, која се и у доцније дозиданим деловима слаже с њом, затим црква Св. Недеље у Задру и црква Св. Духа, у Шкрипу, на острву Брачу.

Све ове цркве су типа тробродне оријенталне базилике са слепим средњим бродом и с куполом на њемул) Из унутрашњости Балканског Полуострва (4. МШе! наводи, као цркву овога типа, цркву Св. Софије у Охриду, сазидану у другој четврти Х!Т века.2) Према томе и овај једини примерак овога типа из унутрашњости Балканског Полуострва млађи је од најстаријих примерака истога типа цркава у Далмацији. Црква Св. Ловре у Задру помиње се, у једном тестаменту, још у 918 години. Црква Св. Софије млађа је и од цркве Св. Марије од Отока која је морала постојати у 976 години, када је у њој сахрањена краљица Јелена.

Овај хронолошки однос између охридске цркве Св. Софије и најстаријих цркава истог типа и варијетета у Далмацији важан је у погледу на решење питања: којим је путем овај оријентални тип цркава доспео у Далмацију2 Сухоземни пут је, изгледа, за сада, у колико познајемо споменике, искључен. Напротив, поуздан примерак једнобродне оријенталне базилике из Зап! Апге1о, на брегу Вараго у Базиликати,3) доказује довољно убедљиво да су ови оријенталски типови цркава доспевали и у Јужну Италију, као и у Далмацију, морем с Истока додирујући или обилазећи посредне етапе у Грчкој, на Криту и на Кипру.) У другом правцу типови оријенталних базилика доспевали су чак у центар Француске. Међутим, ваља нарочито истаћи факат да (4. МшШег не наводи ни једну цркву из Италије овог типа далматинских цркава којем припада и наш

7) Упореди о овом типу цркава бабе! Мше«, Гесоје отесаџе даг5 Гагсћиескиге ЂухапШпе, Раг5, Е. Гегоих, 1916. стр. 40.

=) Есоје огесдце, стр. 41.

3) Есоје ггесаие, стр. 47.

4) Есоје отесдаие, стр. 40 им даље.