Godišnjica Nikole Čupića

Црква Свете Марије од Отока у Солину 175

споменик, да бисмо показали да нису све уметничке тековине доспеле у Далмацију преко Италије, како то воле да тврде талијански научници. Сам овај факат довољна је опомена за што већу опрезност при истраживању порекла облика наше цркве.

6 Г. Булић, видели смо, тврди, на основу очуваних пода-, така; да је црква Св. Марије од Отока имала, поред правог храма (наоса) или цркве у ужем смислу, још нартекс (НП), затим атријум (Ш) и, најпосле, једну просторију која је, како Г. Булић мисли, на јужном крају садржавала, ваљда, крстионицу, а на њеном северном крају био је звоник. Он је, по свој прилици, мислио да има довољно разлога за овакво своје тврђење, јер се само тако може објаснити и план основе ове цркве који ми, не налазећи се више пред оригиналним зидовима !п зНи, не бисмо могли критиковати. Али се тај снимак, у садашњем облику (сл. 1), не може усвојити из више разлога. Пре свега је чудновато да у храму (наосу) скоро и нема никаквих остатака од других, сем конструктивно неопходних зидова. Исти је случај и у Булићеву т. зв. нартексу (4); али у атријуму (Ш)и у крајњој, западној, просторији остаци зидова постају све замршенији и неразумљивији. Немогуће је, дакле, да су сви ти зидови, чије остатке налазимо на плану Г. Булића, постојали истовремено. Г. Булић није одгогорио на то питање, нити се, бар у комбинацији, постарао издвојити старије од млађих зидова. Да је такав случај морао постојати најбоље нам сведочи положај саркофага у атријуму (Ш) како га описује Г. Булић. То нам је и дало повода да, најпре, посумњамо у тачност снимка основе, а да затим, извршимо реконструкцију првобитног распореда простора у овој грађевини како то представља сл. 2.

Г. Булић вели да је саркофаг, дужином својом, био оријентован у правцу осовине цркве и да се налазио у атријуму (И). Да бисмо могли проценити да ли је такав положај саркофага у овом простору могућан или не, потребно би нам било знати тачне мере саркофага и простора у којем се налазио. Мере простора дате су нам на плану, али ми не знамо праве мере саркофага. Срећом, по написном пољу,) у цртежу „грађевнога савјетника“ Ћирила Ивековића, можемо израчунати бар ширину саркофага. Она је износила 1,32 м. На Г. Бу-

1) Ујезшк, зу. У, стр. 213, сл. 141.