Godišnjica Nikole Čupića

_______ Црква Свете Марије од Отока у Солину 181

Звоник поред цркава је, вели А. МШеђ!) тековина латинске цркве, коју су оријенталци усвојили тек у ХШ веку и доцније.

Звоници су познати, у Риму и у Француској, још у У веку.2) Њихов положај и однос према прквеној згради може бити разнолик. Међутим К. де Газјеупе истиче да се звоник, нарочито у 1Х веку, поставља у средини западне фасаде и у том случају, приземље звоника служи као портик испред главних улазних врата цркве. Основа звоника је најчешће правоугаона, јер такав облик допушта лако везивање звоника са зградом цркве.

За призиђивање звоника уз цркву Св. Марије од Отока краљица Јелена није могла наћи узор у Цариграду у времену, када је зидала своју цркву. С тога ми не верујемо да је звоник био саграђен заједно с наосом и нартексом. Звоник је дозидан доцније, и као тековина западне цркве, он је поуздан доказ о утицајима са Запада на средњевековну архитектуру у Далмацији, као што је нартекс доказ о утицајима из Цариграда и, као што је, најпосле, сам облик цркве — тробродна базилика са слепим средњим бродом и куполом на њему — поуздан доказ о утицајима с Истока.

Овај црквени тип налазимо, у Далмацији, најраније на цркви Св. Ловре у Задру која датира из краја 1Х или првих година Х века. Нартекс се појављује, у Далмацији, најраније на овој цркви Св. Марије од Отока, а најранија појава уз цркву призидана звоника није, у Далмацији, изгледа, старија од ХТ века.

Постоји још једно питање чије нас решење мора интересовати. Да ли су, на име, зидови нартекса на цркви Св. Марије од Отока достизали висину зидова наоса и били покривени једним заједничким кровом, као што је то био случаји на цркви св. Спаса на врелу Цетине; или су зидови нартекса били нижи и имали засебне кровове, те на тај начин и на спољашњости истицали разлику између главног и споредног

дела цркве, као што је то случај и на српским средњевековним црквама, нпр. на Грачаници, Дечанима и тд. 2

у Есоје ргесаце, стр. 135.

2). де Газјеупе, Гагсћнесшге гећајемзе еп Ргапсе а Геродце го-

тапе, Рал5, еанеиг А. Расага, 1912, стр. 382 и даље.