Godišnjica Nikole Čupića

Ма а ПР ПР", Ро "и И У ДОЗЕ ин АД До Ру АС | РАТУ Му АМА ИК У Зе Ру ји И о њи а

О МЛЕКАРСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ

ПОМОЋУ КРАВЉЕГА МЛЕКА — ЕКОНОМСКА РАЗМАТРАЊА С НАРОЧИТИМ ОБЗИРОМ НА ПРИЛИКЕ У СРБИЈИ.

Изложио Д-р МИЛАН 3. ВЛАЈИНАЦ

|. О производњи млека уопште. .

Као код женки осталих сисара, тако је и код крава производња млека намењена првобитно искључиво исхрани подмлатка за прво доба његовога развитка. У колико су телад више расла и привикавала се поступно да „једу“, т.. да уносе у себе оне врсте хране, које одговарају природи исхране говечета, утолико је лучење млека постајало све слабијим. Тако је долазило до природнога одлучивања телади од сисања, с којим је онда престајало и свако даље лучење млека код њихових матера све до поновног отељења. На тај начин, првобитна производња млека код крава није могла бити ни обилна ни дуготрајна, већ је и по количини и по времену била ограничена по правилу на ону најмању меру, која је неопходна за . "исхрану телади.

Ова првобитна улога крава одржала се је у неким земљама још и данас. Статистика Аргентине (велике републике у јужној Америци), нпр., разликује по попису од 1908. год. округло 12,825.900 „крава за приплод“ (тергодис се5) а само 2,163.000 „крава музара.“ Статистика Сједињених Држава Северне Америке, пак, показује, да је 1910 год, било округло 12,024.000 „других крава“ за разлику од 20,025.000 „крава музара“. А такав је случај, више или мање, и свугде тамо, где се краве сматрају и употребљавају једино за приплођавање и исхрану телади све дотле, док најзад, услед старости или којег другог разлога, не дођу под нож и тиме не послуже још и за произаодњу меса, коже и осталих узгредних производа, који се