Godišnjica Nikole Čupića

О млекарској производњи 193

кондензованом) стању, већ чак и млека у потпуно свежем стању, у коме је оно иначе подложно веома лаком и брзом квару. Француска престоница, Париз, нпр., добијао је 1913. год. свакога дана просечно по 1,044.000 литара свежега млека, и од те велике количине само 60, долазило је из околине удаљене до 50 километара. Највећи део, напротив, довлачен је из знатно удаљенијих крајева, и то: округло 549 од означене. количине са даљине од 50—100 километара, округло 309/, са даљине од 100—150 км. 8%, са даљине од 150—200 км., 1.4% са даљине од 200—250 км:, 0.6% са даљине од 300 — 8350 км., па га је нешто (0,069) довлачено чак и са даљине од 350—400 км. Исто тако и за Њу-Јорк, чија је дневна потрошња свежега млека износила последњих година преко 1,200.000 литара, знатан део је довлачен и са одстојања од преко 350 километара, што од прилике значи исто толико, као кад би се у Београд довлачило млеко железницом из Ниша и нешто даље. Згуснуто млеко, међутим, из Данске, Норвешке и Швајцарске преноси се за потрошњу чак у Јапан и Јужну Африку, а млеко из Канаде и Сједињених Држава Сев. Америке превлачи се и троши у замашним количинама чак у Енглеској и Немачкој.

Колике је размере ухватио овај промет белога смока само у међународној трговини, моћи ће се оценити из ових прегледа увоза и извоза:!)

1. Увоз белога смока у поједине земље. (Количина у шоварима од по 100 кгр.)

| _ Млека Назив земље : Године: Ма а арена кон Масла: Сира: Велика Британија 1901/03. 465.883 1,987.722 – 1,326.645 (Енглеска) 1911/13. – 633.660 — 2,107.673 1,177.671

1) Ови прегледи састављени су од стране пишчеве на основу многобројних, махом непосредних службених статистичких извештаја. Подаци, који важе за неколико година, срачунати су као просечне количине увоза или извоза за означене године. Иу једном и у другом прегледу поједине земље поређане су по величини увоза односно извоза последњих предратних година. Подаци из ратних година нису намерно узимани у 06рачун, пошто они скоро у целом свету не представљају нормалне односе ни у производњи ни у потрошњи, а најмање у међународном промету. Знаци питања, нарочито у рубрици увоза и извоза млека, показују да писац није могао доћи до поузданих података поглавито с тога, што се у статистикама дотичних држава ти подаци и не показују засебно.