Godišnjica Nikole Čupića
Н
НЕ А Ма А Маи ан АИ Не а РАИ РАИ И
О млекарској производњи Уа
Колику разлику представљају ови односи, најбоље ће показати овај један прост обрачун. Кад би у Србији однос крава према осталим врстама говеда био исти као нпр. у Шведској, онда би према бројном стању говеда од 1910. год. у Србији било крава не 313.776 грла, колико их је стварно било, већ 647.000 грла, т.ј. преко 320.000 грла више или округло још један пут толико, колико их је у ствари; — а кад би тај однос био раван бар оном у Мађарској, која у том погледу заузима последње место међу државама средње и западне Европе, онда би Србија имала 1910. год. округло 402.000 крава, дакле скоро преко 90.000 грла више или још око :/4 толико, колико их је стварно било. Колико би, међутим, то представљало за Србију више користи, како у погледу принављања подмлатка тако и у погледу производње млека, — лако је сваком оценити.
Кад се у предњем истиче однос крава према осталим врстама говеда, тиме се ниуколико не потцењује привредни значај тих осталих врста. Најмање се може потцењивати' значај волова, како оних за рад, тако и оних за гојење. Али ма колико њихов привредни значај био кеоспоран и велики свугде онде, где су волови за рад неопходни а они за гојење на свом месту, и где су и једни и други искоришћени потпуно и како треба што није увек случај, нарочито не у Србији, — ипак су привредне користа од крава несумњиво многобројније, обилније, непосредније и осетније него од волова и него од ма које друге врсте говеда. Зато оцена, која сама собом проистиче из наведених односа крава према осталим врстама говеда у побројаним земљама, мора бити само неповољна по говедарство у Србији а никако повољна. Чињеница, да има земаља и са нешто неповољнијим односом крава према осталим врстама говеда као што је то, према предњем прегледу, случај са Босном и Херцеговином, Бугарском и Далмацијом, — не може послужити Србији ни у ком погледу као утеха, ни као оправдање.
Али не постоји само неповољан однос крава према осталим врстама говеда, на основу којег се мора доћи до неповољнога суда о говедарству у Србији. Још много неповољ-
нија оцена мора се донети, кад се краварство у Србији посматра са гледишта производње млека. Рачуна се, да мужа крава у Србији -— где се и уколико
се уопште музу — траје у току једне године просечно 6 ме-