Godišnjica Nikole Čupića

202 “Годишњица |

сеци или 180 дана, и да просечни дневни принос у млеку износи 4 литра. То значи: да се од једне музне краве добија просечно око 720 литара млека годишње.!) Кад би се та количина заокружила и на 800 литара, па чак и на 1000 литара» _- она је ипак и сувише безначајна, кад се упореди са напред наведеним (стр. 191) просечним количинама млека, које се добијају мужом крава у напреднијим земљама. Ну и тако незнатна, она ипак представља и за сопственике таквих крава и за целу земљу извесну корист, која се не сме потцењивати ни са гледишта произвођачког ни са гледишта потрошачког. јер шта тек да се каже за оне крајеве и она газдинства, где се од крава не извлачи ни та тако незнатна корист, т. |. где се сматра чак и грехом мусти краве, а ако се музу ( у главном само по одбијању телета од сисања), где се то не чини ни редовно ни како ваљаг С тога не може никог чудити, што је млечност таквих запуштених крава била сведена на тако малу меру, да је често једва била довољна само за повољну исхрану телади за време дојења, а камо ли да је могла пружати још какав обилан вишак за исхрану људску.

Према томе неће се претерати кад се каже: да је правих крава музара у Србији било сразмерно тако мало, да су се скоро поштпуно губиле према оним кравама, кеје су служиле поглавито за приплођавање и одхрањивање подмлашка.) Те-

1) Да је овај принос веома близак истини, показују и подаци о млечности крава у Босни и Херцеговини и у Црној Гори. Тако нпр. у Извешшају о управи Босне и Херцеговине за 1906 год. који је издало ц. и кр. заједничко Министарство Финансија (Загреб, 190“, на стр. 259), наводи се: да краве, држане по домаћем начину, дају округло по 700 литара млека годишње. — А. Ртосст, пак, у својој књизи 54 5ш ђезнате де! Моп!гепеоги, деПа Возта-Егхегоута е дећа Ратала (Кота, 1906, на стр. 40) наводи као просечан принос једне краве у Црној Гори по 800 литара годишње. — Просечан принос једне краве у Србији у износу 720 литара млека годишње узет је као највероватнији и у „Извештајима поднесеним Министру Народне Привреде о досадашњем раду на унапређењу домаће привреде“ (Београд 1907 год., стр. 346 Извештаја о раду Одељења за Пољску Привреду и Ветеринарство)'

2) Насупрот овом тврђењу могло би се указати на поделу, која је приликом пописа домаће стоке вршена код крава : по којој је 1910. гед. било под називом „крава музара“ 170.071 грло (1900. год. 170.329 грла), а под називом „крава јалових“ 143.705 грла (1900 год. 137.435 грла). Држећи се буквално тих назива, из тога би излазило: да је у Србији крава музара било сразмерно нешто више (тј. 1910. год. округло 54% а 1900