Godišnjica Nikole Čupića

Дубочке русаље 231

Од то доба, веле, да женскиње пада у ту болест и да их нико не може излечити, до оне три краљице.“!)

„Три девојке, лепо обучене, зову се краљице, и три момка, који могу бити и ожењени зову се краљеви. Њих шесторо образују коло играча у облику лесе. За њима обично иде ка"рабаш који свира игру што се зове краљ. Играчи се држе у појас, и то овим редом: први краљ држи у десној руци јатаган чији је балчак завијен пешкиром, води коло, до њега се хвата прва краљица, па онда други краљ, до њега друга краљица, за њом трећа, а на крају је трећи краљ који такође држи го јатаган са пешкиром око балчака. „Играчи не иду обичним ходом. Они скакућу по такту карабљица, на приближан начин као што се корача у валцеру. Тако састављени играчи, играчице и карабаш нераздвојна су целина и они иду од једне до друге падалице, чим их позову, свирају јој, играју 10], и њу у своју игру узимају, а „болест“ јој одигравају, „лече“! Има неколико тих краљевских дружина и карабаша. Једна група не би могла да стигне да посвршује посла!“ Суботић (стр. 90.) „Кад дођу код падалице, онда они онако у појас ухваћени, играју око ње наоколо, у облику лесе, свом ши-

7) та. 52. — У путописним белешкама кроз наше Румуне од Др. Т Р. Ђорђевића налазимо много разложитију легенеу о страховитом пуцњу била је у старо доба у Дубокој једна фамилија која је патила од некакве заразне болести, тако је и за неколико година сва изумрла само је остао један старац. Да би спасао свој живот, он се крене у свет. У путу га сретне некакав старац, који је био светац, и упита га куд је пошао. Пошто му „овај рече, светац га упита би ли волео да се врати кући. Старац рекне да би волео. Снетац му онда да једну пушку и рекне му да се врати, па кога прво сретне да пуца на њега, па ако га убије да се врати у своје село и неће му ништа бити, а ако га не убије да се не враћа. Идућа тако сретне старац три циганке које су ишле једна за другом. Он потегне из пушке и убије све три и пође даље. Да би га спасао од тога греха, светац му се опет јави, да му још један метак и рекне му да га испали на заветини код цркве о Тројици. Старац рекне свецу да је код њих заветина три дана и да му да још два метка, како би ва сваки дан имао по јееан. Светац му даде још два метка и нестане га. Кад дође Тројица, старац се опије па метне у пушку сва три метка и испали. Пушка пукне тако јако да од потреса све женскиње попада и од тада остаде у Дубокој падање женскиња о Тројици. (Кроз наше Румуне, стр. 51). — Испор. ХбогпикК 7а паг. Зуо# 1 об. ји2п. Зјау. 5уехак 1. стр. 149-250. (пјеу 57. Јије. У овој личанској причи из Врбаве јавља се св. Илија и добром ловцу даје барута и т. д.