Godišnjica Nikole Čupića

мн Бан Кулин 21 Вукан, господар зетски, писмо папи Иноћентију Ш, у ком му, после захвалности ради доласка његових легата и одлучности да их помаже у сваком погледу, уједно јавља, да „у земљи краља Угарске“, у Босни, осваја јерес (ћегез:5 поп тодфса) и да је сам Васшпиз (== Бап СиПпиз) са женом и сестром, која је била за покојним Мирославом!) и са многим сродницима и са више од 10.000 поданика прешао у ту јеретичку веру. Мађарски краљ нагнао их је, вели, да се обрате папи, да би били испи-

тани о својој вери, а они су са измишљеним писмима показали, као да им папа одобрава рад. С тога моли, да римска курија

настоји код мађарског краља, да их истреби из своје државе.2)

Вуканова достава и извештај спљетског надбискупа, да је бан Кулин дао уточиште прогнаним јеретицима из Спљета и Трогира, потакну папу, да 11. октобра 1200. упутио писмо краљу Емериху, у ком га упозори, да Кулин отворено штити и помаже јеретике (тпто ш!та саћонсов ћопогауи уосапз еоз ашопотаз!се слизпапоз) и да га енергично позове, да томе једном учини крај. Бан има одмах истерати из земље све јеретике одузевши им имања, а ако бан то не учини, да га краљ изагна не само из његове земље, него из свега краљевства угарског и да свима заплени имања.3)

Опасност је за Кулина била велика. Он јој је вешто избегао тим, што је ствар продужио и свео је на теолошку диспутацију, место да је одржи у том тону апсолутне осуде. Он је на тај начин паралисао све интервенције у земљи и све намере против Босне, које су се можда осећале с Вуканове стране“) Његова је тактика била довољно јасна: он није хтео отворена сукоба, чији би исход по њ био врло сумњив и који

1) У тексту стоји Мтозсјаш Ктепћ, што Кукуљевић и Рачки исправљају у Спетепз5. Анастасијевић, сп. д., стр. 5, мисли, да би могло бити М. сопти5.

2) Пар. Хбог., И, стр. 333—4. Милобар тврди без устручавања, да је Мирослав био „присташа и ревноватељ богомилске херезије“, чак „љути патарен“. (С. о., стр. 38, 40). Он држи, да је Миросављев пример могао и утицати на Кулина. Не треба, мислимо, нарочито истицати, колико је та тврдња без икаква основа и како Милобар врло мало зна о Мирославу и његову раду. Рачки, који је радио с мање познатих докумената о Мирославу, био је знатно опрезнији. Кад, УП, 1869., стр. 127. Некритички код: Ог. 1. Магком са, З1ауеп! ! раре. П. Хартеђ 1904. стр. 295—7.

3) Рир1. Хбог., П, стр. 350—351. Ср. К1ак, сп. д., стр. 59—60.

% Ср. Ст. Станојевић, Борба, стр. 88—9.