Godišnjica Nikole Čupića

Бан Кулин _ | 23

оних људи, „који смо досад посебно присвајали име Крстјана у подручју Босне“, у присуству бана Кулина, изјављују да ће живети по одредбама римске цркве јамчећи за то свим својим поседима и стварима, 51 анаио (етроге детсерз зесјан егттиз ћеге сат ргауба(ет. Онда нарочито издвајају ове тачке: одричу "се шизме и признају римску цркву „мајку нашу као главу свега црквеног јединства“. У свима местима, где су манастири братије — наши сопуетиз — подићиће молилишта (огајопа), где ће се браћа искупљати на молитве. У свима црквама имаће олтаре и крстове и читаће књиге старог и новог завета, „као што чини римска црква“. У појединим местима имаће свештенике, који ће недељом и празником читати литургију, исповедати и делити покоре. Поред молилишта поставиће гробља 3 браство и намернике. Бар седам пута у години ће се причешћивати. Жене њихове вере биће одељене од мушких и у спавалиштима и у благовалиштима и ниједан од братије неће разговарати с њима на само, ради чега би могла настати сумња. Неће примати удатих и ожењених, него ако се уз угајамни пристанак обрате и обећају уздржљивост. Славиће свеце одређене од цркве. Никог више свесно неће примити, ко је манихеј или јеретик, да с њима станује. Чак ће се и оделом разликовати од осталих мирјана: неће више носити одело у боји и имаће их све де чланака. Неће се више звати крстјани, него браћа, пе зпошагнаје потии5 ајиз СћизНашз ишла штега ит. Кад им умре магистер одсад ће увек приори са саветом браће бирати прелата кога ће потврђивати само папа. „А ако би што друго римска црква имала додати или одузети, с понизношћу ћемо примити и пазити“. Акт су потписали уз бана Кулина и Марина дубровачког архиђакона још ова лица: Драгич, Љубен, Бргеља,!) Прибиш, Љубин, Радош и Владош.

После тога су Љубин и Бргета по пристанку бановом и све браће са Иваном капеланом отишли краљу Емерику, и пред њим, у присуству колочког надбискупа Ивана и печујског бискупа Калана, положили заклетву на те одлуке и да ће одржа-

дралу, и у жупи Неретве. П:р1. Хђог. ТУ, стр. 239. Сарајевско, с обзиром на место катедрале, биће највероватније место збора.

ту У тексту се спомиње Вегаеја и после Вгасе!а. Лубин је из истог круга потписника делегата. То је ваљда и Вгасеја. Према том би Вегаеја и Вгагега било исто лице: Бргеља или Бргета. Ово би друго било обичније, ср. Рачета, Мирчета, Минчета и др. Милобар га зове — Драготом.