Godišnjica Nikole Čupića

БИК љиљани г зљ нед а ага.

зен = Бан Карину пиуи РС У 56 88

_ прфподобнаго (Јована Рилског) собож вљземше вђ свож _ странж отнесоша“.!)

Сасвим је могуће, да је и Кулин учествовао у том походу. И њега је притискивала власт византијска и он је имао много

ј _ разлога, да је ослаби и помогне сатрти. Као сродник Немањин,

а у везама с мађарским краљем, он је лако могао бити позван у заједнички покрет, тим пре, што су готово сви западни суседи Византије, Мађари, Срби и с југа Нормани устали, да искористе грчку неприлику. Можда је он то чак и био дужан чинити у

_ потхвату Мађара. На истом овом подручју, како смо већ рекли,

са Мађарима, при опсади Браничева, учествовао |е1154. и његов предшасник бан Борић у борби против Византинаца. Кулинов случај, према том, није нов. Да је том приликом било обилатог плена показују довољно не само наведене речи Првовенчаног, него и то, што су се односиле чак и светачке мошти.

= да вероватност ове претпоставке важна је потврда у дубровачкој црквеној хроници Николе Рањине, да је 1185. дубровачки надбискуп ишао у Босну, „на позив бана Кулина“, аПа пстћезгја. 4: Соппо Бапо, и да је тамо посветио две цркве.2) Оне су, дакле, биле готове иза тог похода, кад је бан опленио Кучевско Загорје, у року од две године. Ради шога ми ово решење горњег пишања сматрамо много веровашнијим од другог, које наводимо ниже ради потпуности.

И ово друго излагање, као што ће се видети, није немогуће по склопу догађаја, али њему недостаје оваква врста потврде, коју налазимо у овом првом случају.

Други поход у област Кучева и Браничева могао је бити двадесет година доцније. Као што се зна, године 1202. дошло је до правог рата између Стевана и Вукана, пошто су против-

__ности постојале шећ од раније и припремљена савезништва за

успех акције. Вукан се здружио с Мађарима и он с југа, а они са севера продрли су у Србију и збацили Стевана. Вукан је добио Рашку и нишку област, а Емерих, краљ мађарски, имао је област источно од Мораве с подручјем Кучева и Браничева, граничећи директно с Бугарима. Он је том приликом узео и

у Е. Кашхтаск), Мегке дез Рабтагсћеп уоп Вшрапеп Ешћутиз, Млеп 1901, стр. 21. И Иванов», Бљлгарски старини изђ Македонил, Софил 1908. стр. 130. Ср. стр. 112.

2) 5. Мод о, Аппајез Каризни. (5 стр«огев ћ, Давгаблае 1883., стр. 219