Godišnjica Nikole Čupića
пи И ЖЕ > њо + АЈА
30 | Годишњица ТУ
Подгора Слепичишћа не да се утврдити у нашим ужим покрајинама по досад познатим документима. Сама Подгора постоји у истом височком котару, где је натпис и нађен. У Бановићима, у тузланском котару, занимљивим по том називу, имају два местаПодгорја. Али се не да одредити ознака Сле(ијпичишћа и с тим права локализација.1)
Пита се сад, како је Кулин могао доћи да плени толико удаљено Кучево или његово Загорје. Откуда он тамо и којом приликом 2 Одговор на то имају бити ова два крупна догађаја, од којих и један и други долазе у комбинацију могућности и ако по мом мишљењу први више и оправданије. Смрт цара Манојла и наследне борбе Комнена и пометеност прилика у Византији изазвали су све њене противнике, да иступе активније и раскину обавезе, које им је натурила моћна воља Манојлова. Бела Ш, мађарски краљ, јавља се одмах с успехом у Далмацији, 2 1182. ратује већ око Београда, Кучева и Браничева. Њему се придружио и Немања и заједничким силама они су 1183. потисли грчку војску и освојили све области од Београда до Ниша и Среца, опустивши их немилосрдно. Стеван Првовенчани описује ту борбу живо. Он казује, да је Немања с угарским краљем допро до Среца „и вњ секроушени:е постави тего и вљ опоустћније конљчвноте“. Кад се вратио мађарски краљ он је наставио акцију сам и разорио и опленио многе градове, „и земБле ихђ и богатњствил ихђљ и славоу ихљ прђложи вб богатљство ивљ славоу отвчњствин свотего.2
За Белу казује једна хроника, да тада !егпат гаесогит манда тапи уазфаћ.3) још доцније Еутимије Трновски зна за тај страховити напад и прича, вђ царство царћ грђчњскааго кур Андроника вљгрљеквимљ воемђ сђ своимђ их кралемљ Доунављ рћкљ прђшедшемњ и грљчвскжљ землж даже до Срђдца поплђнив шемљ и вљеђ под нозђ покорившемљ, иже и моци
1303., стр. 277. Нешто ближа саопштења М. С. Ризнића, Старинар У, 1888., стр. 31—9, 54—60.
) О имену Подгорја код нас ср. С. Новаковића, Гласник српског ученог друштва, књ. 48, 1880., стр. 85—6.
2) Првовенчани, сп. д., гл. УП, стр. 8. Штампарија употребљава л за ја и о за омегу.
3) А. Ниђег, Дезећећје Озбеггејећв 1, Дофћа 1885., стр. 371—2.; Јиречек, сп. д., стр. 253. М. Кадојекс, Руа розђедпја Котпепа. Хагтеђ 1907., стр. 57—8. |