Godišnjica Nikole Čupića

Судбина Вукове књиге „Милош Обреновић“ о

српски оригинал. Не сумња да ће ту бити описани и сви догађаји пре његове управе, и како се то врло много тиче и њега, као садашњег управитеља овостраних Срба, то није рад да се ма шта штампа о томе пре него што он прегледа и одобри. Зато му препоручује да, ако је почео штампање Историје на српском и немачком језику, обустави и пошље му обоје на преглед, па ће му он вратити, и послати му трошак како за штампу, тако и за његово издржавање. „Не усктете ли ово моје предложеније послушати, но будете ли Историју више речену без мојег одобренија цечатати, то се надајте совершеној мојој немилости и готовости гонити вас код сваког владјенија гди год би се ви налазили. Ви ћете добро знати, колико сте негодованија код свију класа народа српскога за изданије Лексикона, за издавање рецензија књижевни, и за преведеније евангелија на прости српски језик на себе навукли; чувајте се навући и немилост моју изданијем Историје Карађорђева времена без мог одобренија; чувајте се писати о народу овостраном свију времена новији, тако и Карађорђу и о мени, и најмању чертицу. без мог знања и одобренија: то је моја совершена воља.“ Карактеристично је да је ово писмо у целини заведено у протокол кнежевске канцеларије, и то овако: „Писато Вуку Стефан Караџићу, списатељу слепачки пјесама следујушче: Дошло ми је до 'знања“ и тад.

Вук му одговори (из Беча, 10 марта) да историја коју је хтео наштампати није о времену Карађорђеву већ о његову, она иста коју је у Крагујевцу писао и њему читао, само је. додао још нешто, и то му је пре два дана послао на немачком језику, јер на српском нема начисто преписано. Ако је рад и остало још једном видети, он ће му послати, док препише. Штампањем овим није желео навући на себе његову немилост, већ да му учини радост, и да му се препоручи, али су га особити догађаји задржали, и сад по његовој заповести, задржао је сасвим од штампања и дошао у Беч. „О времену пак КараЂорђијеву ја сам још прије неколико година био почео нешто писати (као што су ме многи молили, и ја сам им обрицао) но нијесам још дошао ни док је Биоград узет, и има више од двије године како нијесам ни загледао у оне артије.“ (Преп. П, 990,/301).

Ово последње као да неће бити сасвим тачно, јер две и по године доцније Вук је писао Кепену, да има готову делу