Godišnjica Nikole Čupića

Годишњица |

|5

Српску Историју на немачком, и наводи цео садржај, па није вероватно да је у том међувремену, поред других послова и путовања, то све могао написати и дати да се преведе. (Преп. Ш, 560, 562).

На штампање Историје кнез Милош се опет враћа у писму којим му је послао 2000 ф. да искупи песме (4 јуна): „Притом љубезни мој Вуче! препоручити вам не изостављам да у списанију Историје моје строго набљудавате превелико молчаније у призрјенију и најмањи какови отношенија и сношенији моји с страном каковом силом, веће држите се у теченију описивања вашег јединствено дјела моји у Сербији — ибо данашње политическо положеније моје изискује од мене да ни о каквој сили Европејској спомена не чиним била они каквог му драго призрјенија ; ја се надам и од вас захтевам да у овом призрјенију овако и поступите — а мислим притом да ће најбоље бити, да ми, пре него что ћете Историју печатању предати. такову овамо на провидјеније пошљете, ако ово не би могло бити, онда остаје вам по правилама овде изложеним строжајше владати се, иначе учинићете од доброг пријатеља својег, најжешћег непријатеља. — А такође о пређашњем начину владјенија (Кара-Ђорђевог) немојте у Историји никаква спомена чинити.“ (Преп. |, 501).

Нема сумње да је ово кнез Милош дознао по достави Германовој, који је, имајући веза с руским министарством спољних послова, дознао да је Вуков рукопис у министарству. То се види и по датумима. Аделунг-је известио Вука другог октобра да је рукопис примио, али га није могао доставити министру, који се већ преко два месеца налазио на путу. (Преп. Ш, 440). Граф Неслроде имао је у првој половини октобра састанак с кнезом Метернихом у Лавову (Гавриловић, Кнез Милош |, 148) и крајем октобра или почетком новембра, могао је бити у Петрограду. Милошево је пак писмо Вуку од 22 јануара. Писмом својим од 23 фебруара Аделунг је известио Вука да је рукопис са својим рефератом лредао министру, али га још није добио натраг; чим га добије вратиће му га, и известити га о министровој одлуци (Преп. Ш, 441).

Детаље Вукове погодбе с књижаром који се помињу у кнежеву писму, Герман је јамачно дознао из Аделунгова реферата, а о самом рукопису ствар је неверно представио говорећи да је Вук написао Кара-Ђорђеву а не Милошеву историју.