Godišnjica Nikole Čupića
56 Годишњица преводу .... и с још горим додацима с назначењем имена пекраденог! О тогез! Требало би у најмању руку да ухватите лопова, да несрећном оцу породице вратите све што је он добио, и да га зато прогнате у Сибир, јер да он и вас и Србе а ви де Гип е Гаште вара, то не знате само ви, а то зна цео свет.“ То исто мало другим речима понавља и у другом писму (19. септ.). — Кад му је Кепен саопштио Германову одбрану, он му одговара, да то може бити тачно у колико се тиче слике и трошка за штампање, а што се тиче рукописа, то је чиста лаж, јер га Вук никоме није дао у руке сем Аделунгу. „Кад бих ја био министар, плагијатор би, у најмању руку, морао неправедну добит поделити с аутором; па и то само из партајичке наклоности према лопову, и само у том случају, ако би с њим у сваком другом погледу био необично задовољан; иначе бих га отправио ашрре диет ег а зизрстопе Нђегит еззе оропеа!“ (Писма 688, 689, 696).
Није немогуће да је и ова крађа Германова допринела да се Вукови пријатељи са Шишковим заузму да добије руску пензију.
Х
О жалби Вуковој министарству известио је кнеза Милоша и Герман мало после Вука (26 јануара) и, види се, био је добро обавештен који су Вркови пријатељи у Русији. Он каже да се Вук усудио жалити се покојном цару, графу Неслроду, министру просвете Шишкову, канцелару грофу Румјанцову, академику Аделунгу, Кепену и осталима, најодвратнијим изразима, називајући га хајдуком, крадљивцем и др. и да је тражио од цара накмаду за сво; труд. Па не само то него се жалис и Бечком министарству, кнезу Метерниху, Генцу и Копитару, који су сви напалу на њега, но он им је свима- запушио уста, рекавши да је добио „предписанје и повелфнје“ од свога Господара, кнеза Милоша Обреновића да изда књигу, и да је по његовој вољи поступио. Вука су подржавали Шишков, Румјанцов, који је пре недељу дана умро, Аделунг и Кепен и трудили су се да даду за право Вуку, али нису могли ништа успети, и задовољили су се с тим што су наштампали ову критику против њега, коју прилаже. „Вотђ завистђ и злостђ, притомђ Сербина“. Али је он спремио-јаку критику против Вука, него је због смрти цареве, и других прилика није објавио у новинама, и одложио је за доцније. (Преп. П. 775).