Godišnjica Nikole Čupića

ји“ ЕУ с АТИЊАНИ БА а У и А Хи ИЕ и

“ ( сам

"62 __ Годишњица : ОЦУ

И ако је Вук потпуно био задовољен од стране Русије, он није испуштао ни кнеза Милоша да и од њега не наплати оштету, или како је он то звао „да код њега опет дође у милост.“

Вративши се из Земуна у Беч, није му више писао непосредно, али је писао кнезу Васи (15 окт.). На првом месту јавља му да је имао срећу примити по доласку у Беч „превисоки указ Русијског Императора Николе“, којим му је одредио пензију по 100 дуката годишње за његове књижевне труде, и да је већ примио за прво тромесечје 25 дуката. Шаље му копију указа, јер се нада да ће то бити мило и Господару, и њему, и свима његовим пријатељима. Од тога се истина не може живети у Бечу, али се може имати најпотребније, т. ј. кваршир, дрва и леба. Остаје му још да га он доведе у пређашњу Господареву милост, па би сасвим био срећан. Нема му о томе ништа више казати до оно што му је говорио у Земуну. Не зна због чега би другог Господар био на њега љут, већ што није дошао на позив и што виче на Германа. „Што се тиче првога, ви знате да су ђекоји, још друкчији од мене, и одатле бјежали (као н. пр. Вучић и Топаловић); а ја мисиим да је свагда мања кривица одовуд тамо не доћи, него отуд амо, или куд на другу страну, побјећи“. Да је дошао, може бити да би га Господар наградио, али он то извесно није знао, па није смео, бојећи се интрига Германових да му се не учини још већа неправда него што му је већ учињена. „Што се пак тиче другога, ја на Германа марам викати, јер мени нико на овом свијету није више зла учинио од њега: он је мене лишио Господареве милости, од које ми ништа на овоме свијету није драгоцјеније; па и то да је само мене несрећна учинио, не би ни по јада било; него с чим сам се ја трудио да учиним Господару чест и славу, он му с оним

Зи

учини срамоту“. Али ако му Господар заповеди, он неће никад .

за њим рећи рђаве речи. „Сад гледајте како вас Бог учи. ја вјерујем, као. што сте ме и ви увјеравали, да Грсподар није на мене срдит; зато се једнако надам, да ме неће оставити без своје милости“. Има око 1000 ср. ф. дуга, а особито је рад наштампати проширену ону Господареву Историју на српском и немачком језику, па би била преведена и на француски и енглески. (Преп. ЈУ, 105).

Ово писмо дало је, давно жељени резултат. Нема сумње да је вест о руској пензији била главни узрок тога обрта,