Godišnjica Srpskog narodnog invalidskog fonda Sveti Đorđe u Beogradu. Knj. 8

45

размислимо јесте у том, што ћемо ми идуће године прославити прву десетогодишњицу нашега ослобођења и уједињења. Тај празник биће у првом реду празник оних погинулих и оних који су остали без ногу и руку и празник наших ратних удовица и наше ратне сирочади. Дакле, заправо, овај ће празник бити њихов празник. Они ће са пуним правом моћи да прославе тај празник жртава које су они дали у својим милим и драгим. Само из тих жртава никла је слобода и само на тим њиховим животима изграђена је ова заједница. Питање је да ли ће сви остали имати права да присуствују тој прослави. Јер ја налазим да онај који се није за 10 година праведно одужио било према оним. мртвима, било према овим живима, он се неће смети решити да узме учешћа у прослави тога највећег нашег празника који ћемо имати да прославимо 1. децембра идуће године.

Ви ћете ми допустити да кажем неколико речи, које ће пре свега бити упућене“ на адресу нашег заслужног Инвалидског Фонда Св. Ђорђе.

фонд Св. Ђорђе представља најсветију и искључиво једну свету тачку у погледу организовања приватне инициативе за потпомагање ратних жртава, ничим нагнан, нити икаквом дужношћу или законом, него само осећајем: да смо дужни без разлике на каквом се положају један или други налазио, у каквим приликама један или други