Godišnjica Srpskog narodnog invalidskog fonda Sveti Đorđe u Beogradu. Knj. 8

46

био, да смо сви дужни одуживати се практично онима који су се жртвовали за ову земљу. Ти осећаји скупили су се и удружили су се у члановима Управе Фонда Св. Ђорђе и све више и више је оних који су свесни те своје дужности и који све више приносе и прилажу материалних средстава за ублажавање велике невоље инвалида. Господо, велике су ствари и велика дела која чини Фонд Св. Ђорђе за нашу ратну сирочад и за наше ратне инвалиде. Захвална успомена обележена је у срцима свих инвалида и породица погинулих ратника, и та захвалност остаће све дотле докле буде последњега сирочета. Међутим, ја налазим да баш због тога, што Фонд представља једну организацију приватне инициативе у решавању тога инвалидскога проблема, што је потребно да се спере љага са лица наше нације и да сваки појединац мора са своје стране да предузме бригу за једну ратну жртву, као и само друштво да учини све оно у колико држава не може или није стигла, да би било умесно, да баш Управа Народног Инвалидског Фонда Св. Ђорђе данас, кад нас једна година раздваја од прославе десетогодишњице — покрене једну јаку живу акцију: да се пробуди, да се уздрма смисао у свима редовима нашега друштва, те да на тај начин бар за прославу десетогодишњице нашега Ослобођења и Уједињења, цео наш народ, цела наша земља, у свима својим редовима, учини оно што се до сада није